Tržište preplavljeno lažnim medom

Ako kupujete med u nekoj od prodavnica u Srbiji, kako upozoravaju upućeni, šansa da kupite pravi prirodni med koji dolazi iz pčelinjaka vam je najviše 33 odsto.

Ovakve rezultate, objašnjava dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, dala su ispitivanja Instituta za veterinarstvo iz Beograda, od pre nekoliko godina, a stanje se, od tada, navodi Živadinović, nije popravilo.

Srbija, kako kaže Živadinović, ima sasvim dovoljno meda, ne samo da pokrije svoje potrebe, već i da ga izvozi, i to u vrednosti koja prevazilazi godišnju vrednost izvoza junećeg mesa. Ali, to nije dovoljno da se na rafovima prodavnica nađe kvalitetan proizvod, pišu Večernje novosti.

„U Srbiji oko 15.000 pčelara, od kojih je u našem savezu njih 9.300, godišnje u 808.000 registrovanih košnica proizvedu od 6.000 do 10.000 tona meda”, kaže Živadinović. 

„Od te količine izveze se između 2.000 i 3.000 tona, a ostalo podmiruje tržište Srbije. Nažalost, malo toga, pravog meda, stiže na rafove prodavnica. Imamo mi, naravno, sporadične zaplene i povlačenja iz prodaje određenih količina proizvoda koji se nude kao med, ali, to, u stvari, nisu, ali to nije dovoljno”, kaže on. 

Zakon je, kako objašnjava Živadinović, predvideo adekvatne mere, ali, kao i u mnogim stvarima kod nas u Srbiji, problem je primena propisa. 

„Inspektori, ne samo veterinarski, već i tržišni, morali bi daleko aktivnije da rade kako bi se zaštitili neupućeni potrošači. Proizvod, koji se nudi kao med, treba napomenuti, neispravan je po nekom od tri osnova. Često je pogrešno deklarisan da se izbegnu zakonske regulative, zatim, može da bude proizveden „bez učešća“ pčela od raznih vrsta šećera, ili je u med dodat šećer…”, ističe Živadinović. 

Živadinović objašnjava kako je taj, neispravni med, daleko jeftiniji i od otkupne cene za prirodni, pčelinji med. 

„Bagremov med otkupljuje se po ceni od oko 500 dinara za kilogram, i to bez ambalaže, bez etikete, bez ikakvih dodatnih troškova”, kaže Živadinović. 

„Mi, međutim, imamo slučajeva da se po nižoj ceni proizvodi koji se prodaju kao med, mogu kupiti u prodavnicama. Pitam se, kako se to može izvesti, ako se zna da se na otkupnu cenu meda, da bi bio plasiran na tržište, mora dodati i iznos trgovačke marže, koji je oko 20 odsto, porez, troškovi otkupa, analiza, pakovanja, same ambalaže, etikete, transporta…”, navodi on. 

Samim tim, pravi, pčelinji med u prodavnici bi trebalo da košta oko 900 dinara. Nažalost, dok god je narod siromašan, i pazi na svaki dinar, falsifikati će nalaziti svoje naivne kupce.

Čak i iskusni pčelari teško mogu da prepoznaju falsifikate u teglama. Često falsifikat izdaje neprirodna, kristalna bistrina, koja kod prirodnog meda gotovo nikad nije prisutna. Ako jasno vidite kroz teglu „šumskog meda“ onda je jasno da to nije to…”, kaže on.

Jednostavno ne treba ni postavljati pitanje jesu li proizvodi koji se prodaju kao med opasni po zdravlje. Ako kupujete med, tražite jednu od najzdravijih namirnica, a kupovinom falsifikata dobijate razne obične šećere, ili neke još gore proizvode, kaže Živadinović.