Tržište privatnog obezbeđenja u Srbiji: Najvidljiviji primer loše regulative

Tržište privatnog obezbeđenja u Srbiji karakteriše loša praksa odabira radnika, niska cena rada, nedostatak delotvornog nadzora, politizacija sektora, sukob interesa i siva ekonomija, ukazuje se u analizi „Politička distorizija tržišta privatnog obezbeđenja“, koju je objavio Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), piše portal Biznis i Finansije.

Prisutne anomalije nameću zaključak „da država ne radi u interesu svojih građana, već u interesu partijsko-poslovne klike, koja mašući barjakom državnosti, preliva javna sredstva u privatne džepove“.

Na tržištu postoji oligopol, u ovom slučaju niza partijski povezanih firmi, koje dobijaju najunosnije ugovore, ocenjuje se u analizi.

Privatizacija sektora obezbeđenja u Srbiji započela je još devedesetih godina, međutim regulacija tržišta je kasnila, pa je tako Zakon o privatnom obezbeđenju usvojen tek 2013. godine.

Na početak licenciranja radnika čekalo se još dve godine.

Samo licenciranje ne funkcioniše kako bi trebalo, jer nije uspostavljen kvalitetan sistem obuke, kao ni efikasan nadzor na ovom tržištu, podeljen između inspekcije rada koja kontroliše rad na crno i MUP-a u čijoj je nadležnosti kontrola da li se posluje bez licenci.

To je otvorilo prostor sivoj ekonomiji, odnosno da deo poslodavaca jednako plaća radnike sa licencom i one bez licence.

Održavanje niske cene rada na tržištu postiže se i sve većim angažovanjem penzionera, pre svega pripadnika vojske i policije koji su po beneficiranom radnom stažu ostvarili pravo na penziju.

Još jedan razlog za niske dnevnice je angažovanje radnika obezbeđenja posredstvom agencija za lizing radne snage. 

Beograd ima najviše radne snage angažovane na lizing, čak 44 odsto, a ovakav oblik upošljavanja je najizraženiji u sektoru usluga.

Kada je reč o privatnom obezbeđenju, nema preciznih brojki, ali se procenjuje da je u Beogradu angažovano na lizing 40 odsto radne snage koja obezbeđuje veće firme, dok je u unutrašnjosti takva praksa slabije izražena.

Agencijsko zapošljavanje olakšava ispumpavanje novca iz javnog sektora u privatne džepove

Kada je reč o sektoru obezbeđenja, kod ovakve vrste zapošljavanja najpogodniji za malverzacije su ugovori sa javnim sektorom, iz nekoliko razloga.

Ovaj sektor angažuje najveći deo fizičkog obezbeđenja, nema unutrašnje kontrole o kvalitetu pružene usluge, a državni kontrolni mehanizmi su sporadični i instrumentalizovani.

U Srbiji niti ima slobodnog tržišta usluga privatnog obezbeđenja, niti država interveniše s ciljem da ukloni izražene anomalije.

Naprotiv, tržište je degradirano jer se državni aparat instrumentalizuje radi pojedinačnih, partijskih interesa.

Posledično cvetanje rada na crno i malverzacija zbog male cene rada, kao i odsustvo struke i propala politika licenciranja odgovornost su države koja to omogućava, time što stimuliše loše prakse i selektivno nadzire rad, kada ga uopšte nadzire.