Vesti iz zemlje

18.12.2016. 18:22

Tanjug

Autor: Nova Ekonomija

Turski nobelovac Orhan Pamuk sutra održava predavanje u SANU

Turski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost Orhan Pamuk održaće sutra predavanje „Ispisivanje mog sveta“ u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Pamuk dolazi u Beograd na poziv SANU, uz posredovanje izdavačke kuće „Geopoetika“, koja je do sada objavila 12 knjiga turskog nobelovca na srpski jezik.

Autor dela „Bela tvrđava“, „Zovem se Crveno“, „Istanbul“, „Sneg“, „Crna knjiga“, „Muzej nevinosti“ održaće predavanje u okviru ciklusa „Gost SANU“, a u razgovoru će učestvovati književnik i glavni urednik „Geopoetike“ Vladislav Bajac i dopisni članovi Akademije Slobodan Grubačić i Goran Petrović.

Orhan Pamuk, rođen u Istanbulu 1952. godine, odrastao je u istanbulskoj četvrti Nišantaš, u porodici nalik onima kakve opisuje u svojim romanima „Dževdet-beg i njegovi sinovi“ i „Crna knjiga“.

Po završenoj gimnaziji studirao je arhitekturu, ali se potom opredelio za novinarstvo. U detinjstvu i mladosti maštao je o tome da postane slikar, a aktivno se posvetio pisanju 1974.

„Želja da postanem pisac pojavila se tako što nisam želeo da budem inženjer kao većina članova moje porodice, niti da radim na mestu gde ću primati ili davati naređenja, a ponajviše zbog toga što sam želeo da radim nešto u čemu ću biti ostavljen nasamo, neuznemiravan“, rekao je Pamuk u razgovoru sa Umbertom Ekom 2013. na Bosforskom univerzitetu i dodao da je prvo počeo da piše, a potom su mu se počela pojavljivati pitanja o kojima je verovao da ima šta da ispriča.

Izdavačka kuća „Milijet“ dodelila mu je 1979. nagradu za rukopis „Dževdet-beg i njegovi sinovi“, koji je objavljen 1982, a godinu dana kasnije dobio je prestižnu nagradu „Orhan Kemal“.

Iste godine iz štampe izlazi „Tiha kuća“, njegov drugi roman, koji opisuje tri generacije jedne istanbulske trgovačke porodice, a naredne 1984. taj roman je, preveden na francuski, dobio nagradu „Madarali“ i 1991. Nagradu za evropsko otkriće.

„Kada pogledam unazad u prethodne 54 godine, vidim osobu koja je sate provela za stolom, u sreći i tuzi. Pisao sam knjige sa brigom, strpljenjem i dobrom namerom, verujući u svaku. Uspeh, slava i profesionalna sreća, nisu lako došli do mene, a danas su moji romani prevedeni na 55 jezika“, napisao je Pamuk u svojoj autobiografiji povodom dobijanja Nobelove nagrade.

Istorijski roman „Bela tvrđava“ (1985), u kojem je opisana veza između mletačkog roba i njegovog turskog gospodara, proširio je popularnost i slavu Orhana Pamuka i izvan granica Turske.

Pamukovo naredno delo „Novi život“ je za kratko vreme po objavljivanju (1994) postao jedan od najčitanijih savremenih turskih romana.

Na veliko interesovanje, kako u Turskoj tako i u inostranstvu, naišao je njegov istorijski roman o životu i umetnosti osmanskih majstora minijature u kasnom 16. veku – „Zovem se crveno“ (1998), za koje je dobio nagrade „International IMPAC Dublin Literary Award“ ii „Prix Medicis etranger“, a posle koje mu je, kaže, majka dala najveći kompliment – „da su njegove knjige mudrije od njega“.

Naviše ga je iznenadila popularnost romana „Sneg“ (2002).

„Početkom devedesetih kada sam bio poznat samo u Turskoj, novinari bi me povremeno pitali zašto ljudi vole moje knjige. Smišljao sam razne odgovore, u koje danas ne verujem. Kasnije kada sam postao čitan širom sveta, inostrani novinari su me pitali isto. Pišem knjige kakve bih i sam voleo da čitam, a govoriti o knjizi je besmisleno kao i govoriti o nečijem životu. Na kraju će pisac svoj život videti kao značajniji od svojih knjiga“, govorio je Pamuk.

Ta knjiga, čiji je prevod na engleski Njujork tajms pozdravio rečima „Nova zvezda ukazala se na Istoku“, prevedena je na sve velike zapadne jezike.

Pamukov četvrti roman „Crna knjiga“ (1990), zahvaljujući svojoj složenosti, bogatstvu i punoći izraza, smatra se jednim od najkontroverznijih, ali i najpopularnijih romana savremene turske književnosti, a sam autor kaže da je njome „pronašao svoj glas“.

Usledio je „Istanbul: uspomene i grad“ (2003), posle kojeg je shvatio „da autobiografije služe ne da sačuvaju našu prošlost, nego da nam pomognu da je zaboravimo“, zatim „Muzej nevinosti“ (2008), a na ovogodišnjem „Beogradskom sajmu knjiga pred srpske čitaoce se pojavio njegov novi roman „Žena crvene kose“.

Dobitnik je Nagrade za mir knjižara Nemačke za 2005. godinu, a 2006. dodeljena mu je Nobelova nagrada sa obrazloženjem da je „u potrazi za melanholičnim duhom svog rodnog grada, Pamuk otkrio nove simbole sudara i prožimanja raznih kultura“.

Iste godine odlikovan je francuskim Ordenom viteza reda umetnosti i književnosti, a Univerzitet u Vašingtonu dodelio mu je medalju, koja se bijenalno dodeljuje naučnicima i umetnicima za vrhunska dela i hrabrost.

Slavni pisac više puta je optuživan da je protiv Turske, jedan je od retkih u svojoj zemlji koji se usuđuje da javno kritikuje predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, a zbog izjave da je u Turskoj „ubijeno milion Jermena i 30.000 Kurda“ pretila mu je kazna od tri godine zatvora.

Zadatak modernog intelektualca je, kaže, možda, ono što smatra svojim zadatkom – zalaganje za slobodu govora, liberalizam, demokratiju.

Počasni je član Američke akademije umetnosti i književnosti i Kineske akademije društvenih nauka, a 2010. uručena mu je nagrada „Norman Majler“ za životno delo.

Pamuk će u utorak, 20. decembra, posetiti Ogranak SANU u Novom Sadu, gde će mu biti uručena međunarodna književna nagrada „Milovan Vidaković“, koju dodeljuje Međunarodni festival proze „Prosefest“.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.