U EU 60 odsto mladih koristi veštačku inteligenciju: Kakva je situacija u Srbiji?

Trećina ukupnog stanovništva Evropske unije koristilo je veštačku inteligenciju u 2025. godini, pokazuju podaci Eurostata. Kada se posmatraju samo mladi, ovi procenti rastu na 60 odsto. U Srbiji, veštačku inteligenciju koristi više od 40 odsto mladih, ali ukupno stanovništvo koje upotrebljava ove alate je manje od petine.

U prošloj godini, visok procenat mladih u EU koristio je internet za različite aktivnosti – društvene mreže, edukaciju, učešće u društvenim i političkim aktivnostima. To se vidi u najnovijem istraživanju Eurostata o mladima u digitalnom svetu, za 2025. godinu.

Šta pokazuju brojke?

Čak 98 odsto mladih, uzrasta od 16 do 29 godina, na nivou Evropske unije koristi internet svakodnevno, u poređenju sa 90 odsto ukupne populacije. Kada se posmatraju zemlje pojedinačno, u svakoj državi EU, između 95 i 100 odsto mladih svakodnevno je onlajn.

Svakodnevna upotreba interneta očigledno je visoka među mladima u svim zemljama, ali kada se posmatra ukupna populacija, uviđaju se razlike. Konkretno, prosečna razlika u EU između mladih i ukupne populacije koja koristi internet iznosi osam procentnih poena. Ova razlika se, inače, smanjuje – u 2021. je bila 15, a u 2023. godini 11 procentnih poena.

Najveći jaz prošle godine bio je u Hrvatskoj (16 procentnih poena), zatim u Bugarskoj (15 pp), Poljskoj i Litvaniji (po 14 pp). U Irskoj, Danskoj, Holandiji i Švedskoj gotovo da nije bilo razlike.

Koliko mladih koristi veštačku inteligenciju?

Kada je reč o sve popularnijoj veštačkoj intelgijenciji, 60 odsto mladih u EU koristilo je generativnu veštačku inteligenciju – odnosno alate pomoću kojih je moguće generisati tekst, ilustracije i slično. To je gotovo dvostruko više nego kod ukupne populacije. Veštačka inteligencija najčešće je korišćena u Grčkoj (82 odsto), Estoniji (79) i Portugalu (74). S druge strane, njena najmanja upotreba zabeležena je u Rumuniji (38 odsto), Italija (43) i Bugarskoj (45).

Razlika u korišćenju veštačke inteligencije između osoba uzrasta 16 do 29 godina i ukupne populacije je bila značajna u svim zemljama EU. Na nivou Unije, mladi su u proseku koristili veštačku inteligenciju skoro dvostruko više nego opšta populacija. Razlika je bila najveća u Grčkoj (38 procentnih poena), Češkoj (37 pp), Francuskoj i Letoniji (po 36 pp). Najmanja razlika zabeležena je u Irskoj (20 pp), kao i u Rumuniji, Finskoj i Nemačkoj (po 21 pp). U osam zemalja EU mladi koriste veštačku inteligenciju više nego dvostruko u odnosu na ukupnu populaciju. Čak i u Irskoj, gde je razlika najmanja, mladi je koriste oko 1,5 puta češće.

U Srbiji se veštačka inteligencija u proseku koristila manje nego u državama EU, čak i onim na dnu lestvice. U Srbiji, prošle godine je veštačku inteligenciju koristilo 42 odsto mladih, a 19 odsto celokupne populacije.

Kada se posmatraju sve države koje je Eurostat uzeo u obzir, a ne samo članice, najmanje korišćenje veštačke inteligencije zabeleženo je u Turskoj, gde je ove alate koristilo 36 odsto mladih, odnosno 17 odsto celokupnog stanovništva.

Mladi najčešće koriste društvene mreže

Od svih analiziranih aktivnosti, društvene mreže su najčešće korišćene među mladima. Kreiranje profila i objavljivanje sadržaja bilo je uobičajeno za 89 odsto mladih u EU. Takođe, mladi znatno češće koriste društvene mreže nego ukupna populacija. Konkretno, razlika na nivou EU iznosi 22 procentna poena.

Ipak, mladi internet ne koriste samo kako zbog društvenih mreža. Oni su takođe, u proseku češće nego ukupna populacija, izražavali mišljenje ili učestvovali u onlajn glasanju o građanskim i političkim pitanjima. Razlika između mladih i generalne populacije u ovom slučaju je četiri procentna poena. Najveće učešće mladih u društvenim i političkim aktivnostima onlajn zabeleženo je u Sloveniji (49 odsto), zatim u Letoniji (33), Holandiji i Italiji (po 31), dok su najniže vrednosti bile su u Belgiji (12 odsto) i Češkoj (14).

Tokom pandemije kovida, došlo je do naglog rasta onlajn obrazovanja. Taj trend se, doduše, kasnije smanjio. Tako je u 2025. godini neki onlajn kurs pratilo 22 odsto mladih. U 2021, ovaj broj bio je viši – 35 odsto.

U EU, 41 odsto mladih korisnika interneta proverava tačnost informacija i izvora. I ovde mladi prednjače u odnosu na celokupno stanovništvo. Naime, razlika je deset procentnih poena.

Prošle godine, 75 odsto mladih u EU imalo je osnovne digitalne veštine. Žene nešto češće od muškaraca (76 prema 73 odsto) imaju osnovne digitalne veštine. S druge strane, znatno manje, 14 odsto mladih je poslednja tri meseca pred istraživanje pisalo kod, ali to je i dalje dvostruko više u odnosu na ukupnu populaciju, kod koje je kod pisalo sedam procenata građana.

Instagram ukida enkripciju poruka: Šta to znači za korisnike?