U javnom sektoru na svaka tri zaposlena jedan šef

U javnom sektoru Srbije na tri zaposlena u firmi dođe po jedan rukovodilac, a to se u sistematizaciji radi kako bi se ljudima povećale plate, što je loše.

Rezultat velikog broja neažurnosti na koje smo naišli analizirajući javni sektor jeste loša organizacija, rekla je pomoćnica ministra državne uprave i lokalne samouprave Ivana Savićević.

Ona je govoreći o reformi javnog sektora na kom ministarstvo Kori Udovički radi poslednjih godina dana, istakla kako je javnoj upravi neophodna racionalizacija, ali da smanjenje broja zaposlenih od pet odsto u naredne tri godine nije najbolje rešenje.

„To bi samo urušilo javnu upravu i nije realno očekivati da 75.000 ljudi ostane bez posla. Treba da stvorimo efikasnu javnu upravu koja bi bila u skladu sa onim što postoji u EU”, naglasila je Savićevićeva. 

Osim loše organizacije, problem u javnom sektoru jeste i preklapanje funkcija, što bi, kako je rekla, moglo da se reši i bez otpuštanja. 

„Problem je i to što je puno zaposlenih, a produktivnost mala. Veliki novac ide na plate zaposlenih, a malo na investicije i sve ostalo. Rešenje nije linearno smanjenje broja zaposlenih, već treba videti u kojim sektorima ima viška, a u kojima nema. Na primer, u sektoru socijalne zaštite nema prostora za uštede ili ga ima jako malo”, naglasila je pomoćnica ministra na skupu „Javni sektor pod pritiskom“ u organizaciji Samostalnog sindikata i Fondacije Fridrih Ebert. 

U Srbiji u javnoj upravi radi, prema pouzdanim podacima na koje se pozvala pomoćnica ministra, 500.538 ljudi, na određeno i neodređeno. Najviše viškova, tvrdi ona, ima u prosveti, zdravstvu, MUP-u i Ministarstvu odbrane. 

„Na 100 stanovnika u Srbiji njih sedam je zaposleno u javnom sektoru. Ako poredimo sa zemljama Evropske unije, to nije toliko loše, ali problem je što naša privreda to ne može da izdrži. Idealan broj zaposlenih u javnom sektoru koji bi privreda mogla da finansira jeste 6,3 na 100 stanovnika”, naglasila je Savićevićeva i dodala da se prostom matematikom dolazi do toga da bi domaća privreda nekako izašla na kraj sa finansiranjem javnog sektora ukoliko bi se on smanjio za 50.000 ljudi. 

„U javnom sektoru postoji niz problema. Postoje manjkovi i viškovi u istom sektoru, osnivaju se tela koja rade slične ili iste poslove, neke institucije se plaćaju po broju zaposlenih, a ne po broju usluga koje čine. To nam ne treba. Država treba da vodi računa šta plaća“, napomenula je Savićevićeva. 

Deo poslova, kako je rekla, mogao bi da se prenese i na privatni sektor.

Savetnica u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivana Erčević predstavila je akcioni plan racionalizacije javnog sektora, istakavši da najpre treba napraviti uštede tamo gde su viškovi najočigledniji i da to treba uraditi do kraja ove godine. Rok za otpuštanja, odnosno te prve rezove je novembar 2015, a potom sledi faza reorganizacije, koja će se raditi u naredne dve godine. Prve preporuke kako i šta treba uraditi, napomenula je Erčevićeva, očekuju se već krajem godine. 

Predsednik sindikata zaposlenih u komunalnoj delatnosti Milan Grujić pozdravio je pravljenje Strategije, ali naglasio da ništa ne bi trebalo da se radi bez radnika jer će racionalizacija „ići preko njihovih leđa“. 

„Suština je da sve dolazi kasno i da je racionalizacija trebalo da se uradi još pre pet godina. Nema jasnog puta kako rešiti to što javni sektor stvara 40 odsto BDP, a troši 42 odsto. I nije mi jasno kako prvo ide otpuštanje, pa onda sistematizacija. Zar nije logičnije da se napravi reorganizacija prvo, preraspodeli tamo gde treba, pa onda otpuste viškovi”, naglasio je Grujić. 

On je podsetio i na to da država ima 117 agencija i zapitao kome one rade, koliko su prihodovale, a koliko koštaju.