U kovidu rade hronični bolesnici i samohrani roditelji, često bez radnih prava

Zdravstveni radnici su slati u kovid sisteme usmenim naredbama i to bez obzira da li imaju hronične bolesti ili su samohrani roditelji, pokazalo je istraživanje „Prava zdravstevnih radnika tokom pandemije COVID-19 u Srbiji“. Tokom ovog perioda medicinari su radili nedozvoljeno dugačke smene, a često im je bilo ograničeno pravo za korišćenje dnevnog i godišnjeg odmora, kao i pravo na bolovanje.

Trećina zdravstvenih radnika koji su popunili upitnik i koji su radili u kovid sistemu boluju od hroničnih bolesti koje su faktor rizika za teži oblik korone, a njih 13 odsto su samohrani roditelji.

Ipak, njih 90 odsto odgovorilo je da ih niko od nadređenih nije pitao o ovim činjenicama pre nego što su ih uputili na rad u kovid sistemu, pokazuje istraživanje koje su radili Beogradski centar za ljudska prava i Sindikat lekara i farmaceuta (SLF).

„Dešavalo se da su oba roditelja zdravstveni radnici i da su oboje upućivani u kvoid sistem bez da se iko pitao gde ce ta deca“, rekla je jedna od autorki istraživanja Gorica Đokić iz SLF.

Čak 80 odsto zdravstvenih radnika koji su poslati u kovid sistem nisu znali koliko će tamo raditi jer im tako nešto nije eksplicitno rečeno, a isti broj nije imao mogućnost žalbe na odluku poslodavca. Petina medicinara je odgovorila da im je ukazano da će, ukoliko ne postupe po ovoj odluci dobiti otkaz, a deset odsto njih poznaje kolegu ili koleginicu koji su dobili otkaz jer su odbili da rade u kovid sistemu.

Pravnica Marina Mijatović, koja je takođe jedna od autorki studije, objašnjava da su u toku pandemije menjani propisi kojima se uređuje rad u zdravstvenim ustanovama, kao i da su donošeni novi, uglavnom podzakonski, akti. Veliki broj novih i izmenjenih propisa dovodi do pravne nesigurnosti, objašnjava ona.

„Česte izmene su dovele do opšte konfuzije i niko od građana nije bio siguran koja su mu prava, a koje su mu obaveze“, rekla je Mijatović.

Dodaje i da su instrukcije koje su slate zdrasvtvenim ustanovama često bile nejasne, a da pravne službe u ustanovama nisu komunicirale sa zaposlenima kako bi im pojasnile nove propise.

„Nemamo nijedan primer da je postojala saradnja izmedju pravne sluzbe i zdravstvenih radnika“ kaže Mijatović.

Ona ističe da su u toku pandemije kršena prava na bezbednost i zdravlje na radu, pravo na ograničeno radno vreme, a da je zdravstevnim radnicima bila i ograničena sloboda govora i mišljenja. 

Takođe, trećina medicinara je radilo u zaštitnoj opremi u smenama dužim od osam sati, a nisu ni svi koristili pravo na bolovanje.

„Često su zdravstveni radnici odlučivali da ne koriste bolovanje, a nekada im je bilo i zabranjivano da koriste bolovanje“, istakla je Mijatović.

Svedočenja lekara

U okviru istraživanja objavljen je i kratak film sa svedočenjima lekara, a neka od iskustava objavljena su i u publikaciji.

• „Dva puta sam angažovana u kovid sistemu iako pripadam starijim lekarima u bolnici, a neke moje kolege nisu bile nijednom, bez obzira što su mlađe.“
• „Majka sam deteta sa posebnim potrebama sa određenim dijagnozama i operativnim zahvatom… Ni u jednom momentu to nije uzeto u obzir niti je neko pitao kako sam, od prvog dana sam u kovid sistemu… Do daanas. Štite se zdravi ljudi jer su bliži poslodavcima privatno, kovid dodatak nismo dobijali prvih osam meseci, oprema nam je i danas na kašičicu.“
• „Prekovremeni rad bez mog potpisa, na šta poslodavac nema pravo kad imam dete mlađe od tri godine.“
• „Brat mi je preminuo 9. februara, ja sam uzela godišnji odmor, 13. marta mi je odmor prekinut za rad u kovid Batajnica. Četrdeset dana sam bratu dala u Batajnici u drugoj smeni.“