U poslednjih pet godina broj zaposlenih u zdravstvu smanjen za gotovo 10.000 ljudi

Ivana Pavlović, novinarka Nove ekonomije, kaže da je taj magazin, tokom dvogodišnjeg istraživanja urađenog u saradnji sa EU, ustanovio da je poslednjih pet godina broj zaposlenih u zdravstvu smanjen za gotovo 10.000 ljudi, što je utvrđeno na osnovu podataka Instituta Batut i Fiskalnog saveta. 

„Zdravstvo je sektor u kom je broj zaposlenih najviše smanjen. U tom smanjenju, broj zdravstvenih radnika smanjen je za 3000, doktora medicine skoro 1000 manje, i administrativno i tehničko osoblje smanjeno je za nešto oko pet hiljada ljudi“, ističe gošća Dana uživo.

Anesteziolog, doktor Rade Panić iz Opšte bolnice Studenica u Kraljevu, ocenjuje da Ministarstvo zdravlja ne radi svoj posao kako treba, osvrćući se na ovaj pad broja zaposlenih. 

„Struktura trenutno zaposlenih u zdravstvu ne omogućava adekvatnu zdravstvenu zaštitu stanovništva kakva treba da bude garantovana svima“, kaže dr Panić. 

Imamo deset posto viška nemedicinskih radnika i tu ne pričamo o radnicima koji su prisutni u procesu pružanja nege, već o onima koji uopšte u sistematizaciji nemaju svoje mesto –  pejzažnim arhitektama i slično. Kao primer naveo je to što je u KC Niš, na hirurgiji, zaposlen profesor fizičkog vaspitanja koji tamo sprovodi fizikalnu terapiju. To je nešto nedopustivo, jer on nije edukovan niti ima kvalifikacije da to radi, ističe. 

„Da ne pričamo o tome da na zvaničnoj prezentaciji Opšte bolnice u Kraljevu imamo građevinski sektor – zaposlene armirače, molere i sl.“

Panić upućuje na to da ova statistika ne pokazuje ono što je veoma važno – a to je da imamo veliki broj specijalista u manjku. 

„Ne možete nadoknaditi specijalistu u kratkom vremenskom periodu, potrebno je bar 10 godina da se odškoluje i još pet da ima iskustva da bi pružio tu zdravstvenu negu kako treba“, naglašava gost Dana uživo.

Doktor smatra da ministar zdravlja Zlatibor Lončar ne planira budućnost zdravstvenog sistema. 

„Mislim da neko radi na kupovini socijanog mira, a to će u sledećih 10 godina, a možda sam optimista – možda čak i za dve, potpuno oboriti zdravstveni sistem“, kaže. 

Ističe da je dokaz toj tvrdnji angažovanje njegovih kolega koje su po dve, tri godine u penziji da bi se obezbedio proces dvadesetčetvoročasove zdravstvene zaštite.

Pavlovićeva kaže da je broj zaposlenih u srpskom zdravstvu nešto manji od evropskog proseka, ali da  struktura medicinskog i nemedicinskog osoblja nije u skladu sa evropskim stadardima. Ona navodi da Fiskalni savet nema podatke o ljudima koji su angažovani na privremeno -povremenim poslovima, da su  oni ispod radara, a da je i pitanje ko ima te podatke. Oni nisu ni doktori ni sestre, već drugi obrazovni profili, zbog čijih se plata uzima novac namenjen za hranu, čišćenje, osoblje, dodaje.

Pavlovićeva kaže da je KCS je među onim institucijama u kojima se smanjio broj zaposlenih, a da je,  prema njihovom istraživanju, ta zdravstvena istitucija imala 47 angažovanih na ovakav način. 

„Postavlja se pitanje za koje potrebe je angažovano još 50 ljudi, pored administrativnog i tehničkog osoblja, jer to nisu lekari i sestre“, kaže gošća N1.

Pretpostavka je, na osnovu iskustva iz drugih javnih preduzeća i internih podataka koje dobijaju zaposleni u sindikatu – verovatno od nezadovoljnih kolega, da su to ljudi zaposleni po političkoj liniji koji ili ne rade svoj posao, ili ih drže u nekoj vrsti kontrole i po potrebi ih aktiviraju u stranačke svrhe, dodaje Pavlovićeva.

Panić navodi da u praksi nema otpuštanja tih koji nemaju sistematizovano mesto, već se čeka da odu u penziju, i tako se dolazi do smanjenja zaposlenih. 

„Sindikat i sve kolege očekuju da podaci o zaposlenima budu jasno vidljivi, kako bi se znalo šta ko radi i kako, a kada bi se došlo do te vidljivosti, zaprepastili bi se“, kaže doktor.

Komisija za praćenje odlaska u inostranstvo i sama je bila zaprepašćena podacima o odlasku i brojevima. 

Smatra da se ide ka tome da prosveta i zdravstvo propadnu. Tvrdi i da se manipuliše upitnicima o zadovoljstvu zdravstvenih radnika. Dovoljno je da prošetate ujutro od 5h zdravtvenim ustanovama, i videćete da pacijenti od onda čekaju da zakažu, dodaje. Panić se osvrnuo i na integrisani informacioni sistem za koji je rekao da u većini ustanova ne funkcioniše, da oduzima više vremena lekarima, koji tako moraju da vode duplu dokumentaciju.

Od 118.000 zaposlenih u domaćem zdravstvu, 22.708 njih su nemedicinski radnici, a 2.361 su zdravstveni saradnici – psiholozi, defektolozi, socijalni radnici. Dr Panić kaže da taj odnos i da ta struktura ne odgovaraju potrebama.

Doktor ukazuje i na odlazak lekara i kaže da sigurno četiri od pet doktora uči jezik ili se sprema da ode. Ide se na to da se domovi zdravlja potpuno ukinu, što je za našu zemlju i na ono zdravstvo na koje smo navikli potpuno nedopustivo, dodaje. 

„Svet i Evropa su dolazili da gledaju naše zdravstvo, imali smo izuzetan zdravstveni sistem, ali decenijama radi da se uruši“.

„Sve smo stariji i sve bolesniji, a struktura zaposlenih u zdravstvu na prati ta dešavanja“, konstatuje Ivana Pavlović. 

Novinarka je navela da su im sagovornici preneli da u važnim psihijatrijskim ustanovama, gde osoblje zapleni i po nekoliko kilograma hladnog oružja i opasnih predmeta, nemaju dovoljno obučene ljude da se time bave, a s druge strane, tu se primaju „kursadžije“ ili ljudi sa sumnjivim diplomama, od kojih se očekuje da rade sa najtežim pacijentima, kojima niko neće da se bavi.

Migracije „belih mantila“ idu na dva koloseka – ne odlaze samo zaposleni, već i oni koji se na tržištu rada vode kao nezaposleni – svršeni studenti, tehničari, dodaje Pavlovićeva.

Država, ističe, otvoreno podstiče iseljavanje tako što sklapa razne sporazume o saradnji sa institucijama koje su zadužene za zapošljavanje u zapadnim zemljama.

„Po nekim bonicama u Nemačkoj imate interne premije od 1000 evra onome ko dovede dobru negovataljicu iz Srbije. Ako ste završili sada srednju medicinsku, brojne specijlizovane agencije vam plaćaju intenzivne kurseve za jezik, ne morate da pozajmljujete pare za nemački – obučavaju vas neki profesori godinu dana i obezbeđuju vam posao“, navodi novinarka Nove ekonomije.

Dr Panić kaže da se više ne priča samo o Zapadu, i navodi primer da se za dolazak u Istru dobija 6.500 evra, uz platu od 2000 evra, a da cele porodice odlaze i u Crnu Goru.

Neko sistematski radi na urušavanju ugleda i celog sistema u zdravstvu, tvrdi dr Panić. 

„Prestali smo da pričamo o zaradama, svi pričamo o bezbednim i sigurnim uslovima rada, kaže. On navodi da doktori žele da pruže svoje znanje i kvalifikacije građanima Srbije, da uzvrate to što su školovani o državnom trošku, ali da su problem i uslovi rada. Podsećam da je Ministarstvo zdravlja dobilo od Regera, ovlašćenog servisera, da aparati za anesteziju i respiratori u Kraljevu nisu pregledani šest godina, a moraju jednom godišnje, to je strašna informacija, koja uopšte nije odjeknula među građanima“, ističe.

Niko ne priča ni o blokiranim računima, a imamo situaciju da negde, zbog toga, ne radi telefon za hitnu pomoć, dodao je.

„Pozdravljamo kupovinu X gama noža, ali postavljamo pitanje ko je iz Vranja, Bujanovca dobio priliku da se leči. Dostupnost zdravstvene zaštite nije svima jednaka, iako je Ustavom to zagarantovano… Imamo ono klasično – zadovoljite Beograd, a ostali će ćutati“. 

Govoreći o tome koliko je podataka javnosti dostupno, anesteziolog iz Kraljeva navodi da Batut kaže da ima 14 aparata za anesteziju, a ima ih šest u toj bolnici.

Pavlovićeva navodi da smo po izdvajanjima za zdravstvo tu negde oko evropskog proseka i da smo bolji od komšija u regionu, onih istih gde naši doktori idu za vikend da rade. 

„Zdravstveni fond prikupi oko dve  milijarde evra, ali vi ne znate kako se taj novac troši. Na javne nabavke ide 600 miliona evra, to su ogromne sume novce, a čak i onde gde se govori o korupciji, ti slučajevi se nikad ne pokrenu, naglašava Pavlovićeva. Nismo najgori, ali je problem u tome što sistem nije prilagođen potrebama u ovoj zemlji i što nije urađena analiza kako se troši novac, što nema rasprave“, dodaje.

Ono što rade sindikati, lekari i farmaceuti znači upravo spasavanje sistema, kaže dr Panić dodajući da smo svedoci korišćenja zdravstva u marketinške svrhe. 

„Lekari u poslednjih 20 godina sistem nose na svojim leđima, i spremni smo i dalje to da radimo da bi svi imali adekvatnu zdravstvenu zaštitu“, kaže. 

Sindikat ne želi da se meša u politiku, ali ponavljamo da taj novac, koji se izdvaja za zdravstvo, koji je novac građana, mora da se zna kako se troši, istakao je dr Panić.