U Srbiji lošija roba i više cene nego u razvijenim zemljama

Najmoćnija tržišta Evrope snabdevena su najkvalitetnijom robom i po najpovoljnijim cenama. Kod nas stiže i roba koja se ne može prodavati u razvijenim zemljama.

Kod bogatih i kvalitet i povoljnija cena. Tako bi se u najkraćem mogla opisati situacija sa kvalitetom i cenovnicima hrane i sredstava za higijenu u najmoćnijim članicama Evropske unije i u tek pridošlim. A kod onih koji se Evropi još nisu pridružili, poput Srbije, kvalitet još opada, a cena raste, pišu Večernje novosti.

Česi su tako utvrdili da je od 24 testirana proizvoda, čak 14 njih bilo manje kvalitetno i skuplje nego u Nemačkoj. 

Razlike između kvaliteta istih uvoznih deterdženata i slatkiša u Srbiji i zapadnom delu Starog kontinenta su još izraženije, ali nema zvaničnih istraživanja koji bi to i potvrdili. Po mišljenju potrošača, međutim, kod nas stiže najgori kvalitet, a kod cena je to, ipak, jasnije. 

Brojna poređenja pokazuju da uvoznu robu plaćamo više nego znatno plaćeniji Nemci. S obzirom na to da je nivo kvaliteta kod nas gori, velike kompanije na nama debelo zarađuju. 

Istraživanje u Češkoj otkrilo je da žitelji ove zemlje plaćaju više za niži kvalitet nego stanovnici starih članica EU. Tako „kinder“ čokoladno jaje, instant kafa „jakobs“, sos za testeninu, voćni jogurti ili deterdžent nemaju isti kvalitet ali ni cenu, zavisno od toga da li su kupljeni u Nemačkoj, ili recimo Češkoj, Bugarskoj ili Hrvatskoj. 

Javna je tajna da veliki svetski proizvođači u svojim fabrikama imaju dve linije – prvu za kvalitetnije proizvode za najzahtevnije potrošače, a drugu za one sa manjih i siromašnijih tržišta. Upravo na tim malim tržištima cene su neretko veće nego kod veliki zemalja. 

„Razlike u cenama su posledica slobodnog formiranja cena bez dovoljnog uvažavanja realnih ekonomskih faktora, različite kupovne moći potrošača, politike cena zemalja, zapostavljanja uticajnih ekoloških faktora na cene, nedovoljne konkurencije, nepotpunog informisanja potrošača, agresivnog marketinga…”, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. 

Prema njegovim rečima, razlike nivoa kvaliteta i cena u zemljama starim i novim članicama EU i balkanskim zemljama ukazuju na problem nedovoljnog funkcionisanja slobodnog tržišta: 

„Na tržišta istočne Evrope stiže i roba koja se, zbog neispunjavanja propisanih standarda kvaliteta i drugih zahteva ne može prodavati u razvijenim zemljama, koje na taj način štite svoje interese i interese svojih građana – potrošača. Ovo je poseban problem, jer se takvi proizvodi prodaju bez dovoljnog informisanja potrošača, bez potpune dokumentacije, uz smanjene mogućnosti za reklamaciju I obeštećenje. Oni se često plasiraju kroz delove tržišta koji su u zoni sive, možda i crne ekomomije. Ovim su prava i interesi potrošača posebno ugroženi”, dodao je on.

Ekonomista Danilo Šuković kaže da kvalitet i cene robe variraju od tržišta do tržišta, jer slabije razvijene zemlje, poput naše, imaju i slabije razvijene institucije koje „propuštaju“ i uvoz robe neodgovarajućeg kvaliteta.”Razlika postoji i kod cene, jer na tržištu razvijenih zemalja je konkurencija jaka”, kaže Šuković. 

Međunarodne kompanije koriste uslove slabije konkurencije na tržištima nerazvijenih zemalja, pa tamo plasiraju robu lošijeg kvaliteta i po većim cenama. Pored toga, tržišta razvijenih zemalja su od mnogo većeg ekonomskog značaja za kompanije, pa one strogo paze da na tim tržištima ostanu konkurentne i po ceni i po kvalitetu.