U Srbiji može da se reciklira 80 odsto rashodovanog vozila

Od rashodovanih vozila se pored mnogih drugih sirovina dobija i „šreder šrot“, sirovina koja se koristi u livnicama i železarama, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju reciklera Srbije. Dodaju da bi im u toj oblasti cirkularne ekonomije dosta pomogle državne subvencije, za čije dobijanje se trenutno zalažu.

Malo ko razmišlja od tome šta se dešava sa rashodovanim vozilima koja su završila svoj životni vek na drumovima. Kako nam kažu u Udruženju reciklera Srbije, postupak tretmana te vrste otpada, definisan je detaljno.

„Najpre se vrši izdvajanje neoštećenih delova vozila koji se mogu ponovo upotrebiti: skida se akumulator, električni i elektronski otpad, katalizatori, uljni filteri i olovni delovi“, kaže za Novu ekonomiju Suzana Obradović, generalni sekretar Udruženja reciklera Srbije. 

Objašnjava da se ulje, antifriz, gorivo i ostale tečnosti istaču i smeštaju u specijalne rezervoare. Nakon toga skidaju se točkovi, odvaja se guma i sabijaju felne, kao i veliki plastični delovi i staklene površine. Tada je vozilo spremno za postrojenje pod nazivom “šreder”.

„Vozilo se sabija, usitnjava mlevenjem, uz pomoć vodenih filtera i vazdušnih ciklona odvaja se prašina od metalnih i nemetalnih delova. Samleveni, šredirani materijal se izbacuje na vibro korito i dalje na transportnu traku“, objašnjava sagovornica Nove ekonomije.

Prema rečima Suzane Obradović, materijal „šreder šor“ tada je spreman kao sirovina za livnice i železare. Ona podseća da automobili sadrže i opasan otpad. 

“To su gorivo, motorno, hidraulično i ulje u transmisionom sistemu, tečnosti iz hladnjaka, antifriz, ulje iz sistema za kočenje, kiselina iz akumulatora, tečnost iz klima uređaja, a neka vozila sadrže azbest koji je štetan”, kaže Obradović.

NEDOSTAJU SUBVENCIJE

Prema rečima sagovornice Nove ekonomije, u Srbiji može da se reciklira više od 80% ukupne mase vozila, a preostali deo zbrinjava se na način koji je propisan zakonom. Kaže i da za reciklažu vozila, prema sadašnjim propisima nisu predviđena podsticajna sredstva, iako vozila pripadaju posebnim tokovima otpada i zahtevaju posebno zbrinjavanje.

„Zalažemo se da i za tretman vozila koja se više ne koriste budu obezbeđena podsticajna sredstva kako bi se na adekvatan način zbrinula i ne bi završila na nelegalnim auto-otpadima ili u prirodi“, objašnjava Suzana Obradović. 

Kako podseća Ministarstva zaštite životne sredine početkom godine je najavilo da će se usvojiti uredba kojom će biti predviđena podsticajna sredstva za reciklažu polovnih automobila, ali to se još nije desilo.

PROBLEM NAPLATE EKOLOŠKE TAKSE 

U Srbiji se ekološka taksa plaća za uvoz novih vozila, a za uvoz polovnih plaća se ako ih uvoze firme, dodaju predstavnici reciklera. Podsećaju da se više od polovine polovnih automobila uvozi preko fizičkih lica, pa se tako izbegava plaćanje takse.

„Naplatu eko takse od svih uvezenih polovnjaka takođe je obećavalo Ministarstvo, ali se još čeka na tu odluku. Svakako da bi bilo najbolje rešenje da se dotrajala vozila koja štete životnoj sredini i zdravlju ni ne uvoze“, kažu u Udruženju reciklera Srbije.

Na problem naplate ekološke takse posebno ukazuju uvoznici novih automobila. Problem je i ekološke prirode, jer većina polovnih ni ne može da se registruje na teritoriji EU, odakle najčešće stižu u Srbiju. 

Čedomir Savković

*Projekat „Zaštita životne sredine – otpad nije na bacanje“ finansiran je iz programa podrške medijima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group, kao izdavača Nove ekonomije