U Srbiji najmanje 1,4 miliona tajnih podataka bez nadzora

Najmanje 1,4 miliona podataka u Srbiji označeni su ako tajni, ali nadzor nad ovim podacima gotovo da i ne postoji, pokazuju rezulatati regionalnog istraživanja Partneri Srbija zajedno sa partnerskim organizacijama iz regiona.

Ovi podaci nalaze se u 73 organa javne vlasti, uključujući sva ministarstva, dve vlade, dve skupštin i uzorak od 44 organa uprava. Međutim, uzorak ne obuhvata sve organe vlasti, jer su odgovore odbili da dostave Vlada Republike Srbije, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija što znači da je broj podataka označenih kao tajan samo u 2022. godini mnogo veći.

Istovremeno, u 2022. godini izdato je preko 6000 bezbednosnih sertifikata zaposlenima u državnoj službi, od strane Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, što je polovina od ukupnog broja sertifikata izdatih od početka 2011. godine. Sve to, dešava se u državi bez adekvatnog sistema za nadzor, napominje se u saopštenju.

Nadzor nad tajnošću podataka poveren je Ministarstvu pravde. Ipak, odgovor Ministarstva na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja upućuje na to da Ministarstvo pravde uopšte ne vrši nadzor u oblasti tajnosti podataka.

Obrazloženje Ministarstva je da se u praksi pojavio problem primene odredbi о nadzoru iz Zakona o tajnosti podataka, koje su sistemskog karaktera i zahtevaju izmenu zakona. Ovo ne bi bio toliko veliki problem, da isti odgovor nije dobijen iz Ministarstva u septembru 2020. godine, kao i u decembru 2017. godine, što znači da Ministarstvo duže od pet godina nije preduzelo mere da uočene probleme u praksi otkloni.

Tamo gde nema nadzora, informacije se proizvoljno mogu klasifikovati kao tajne, čime se ugrožava pravo građana na informisanje i sprečava mogućnost preispitivanja rada državnih organa. Takav primer je sakrivanja informacija o ceni spomenika Stefanu Nemanji koji je izgrađen u Beogradu, za koji je upotrebljen argument da su ti podaci tajni.

Drugo, bez adekvatnog sistema kontrole i nadzora, može doći do otkrivanja ili zloupotreba tajnih podataka koji su zakonito označeni kao tajni, što može da doprinese ugrožavanju nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane i drugih važnih interesa države i njenih građana.

U zemljama regiona, stanje nije mnogo bolje. U Crnoj Gori za nadzor nad tajnošću podataka je zadužena Direkcija za zaštitu tajnih podataka. U odgovoru Direkcije se navodi da su u toku 2022. godine sproveli 12 redovnih i 7 vanrednih inspekcijskih nadzora.

U Severnoj Makedoniji nadzor nad tajnošću podataka vrši Direkcija za bezbednost klasifikovanih podataka. U izveštaju o radu Direkcije za 2022. godinu, navodi se da ova institucija u 2022. godini nije sprovodila redovne inspekcijske nadzore zbog manjka ljudskih kapaciteta. Ipak, Direkcija je sprovela vanredni nadzor po četiri prijave, od kojih je jedan rezultirao podnošenjem krivične prijave.

Ministarstvo bezbednosti Bosne i Hercegovine odbilo je da dostavi informacije o sprovedenim nadzorima i aktivnostima u oblasti tajnosti podataka. U rešenju koje je dostavljeno naveli su da bi odavanje ovih informacija moglo naneti štetu legitimnim ciljevima Bosne i Hercegovine koji se odnose na interese sigurnosti.

MUP-ova Služba za bezbednost i zaštitu podataka se gasi, nadležnost se seli u kabinet