U Srbiji završilo 90 odsto struje izvezene iz Republike Srpske (VIDEO)

Energenti poput struje, uglja i nafte se iz Republike Srpske izvoze u Srbiju u ogromnim količinama, neretko i na štetu građana RS, čija se zemlja uništava zbog otvaranja novih rudnika. Pitanje na koje javnost nema odgovor, jer o njemu obe vlade i elektroprivrede ne žele da govore, jeste pod kojim uslovima i cenama se ovi energenti prodaju, pa čak i pozajmljuju između Srbije i RS.

Prema retkim i slabo dostupnim informacijama, čak 90 odsto ukupnog izvoza energenata iz Republike Srpske uvozi Srbija, a u prilog tome idu i informacije o ubrzanom otvaranju rudnika uglja, čak i bez dozvole, poput onog u Bistrici kod Prijedora, a onda i danonoćno utovaranje iskopanog u kamione srpskih registarskih tablica.

Novinari portala CAPITAL i „Nove Ekonomije“ zajedno su istražujući podatke o izvozu energenata Uprave za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine u posljednjih nekoliko godina sa konsolidovanim izvještajima Elektroprivrede Srbije, utvrdili eksplozivan rast izvoza iz BiH i uvoza u Srbiju.

Izvoz povećan 47 puta

Najviše električne energije Srbija je uvezla 2022. godine, i to od MH „Elektroprivreda Republike Srpske“, u vrednosti od 1.151.013.000 dinara. Iste godine je Srbija prodala struju Srpskoj u iznosu od 81.623.000 dinara.

Te godine je iz BiH izvezeno 1.074.654.470 KM (preko 500 miliona evra) vrednosti električne energije, od čega čak 418.541.736 KM u Srbiju.

Ako uporedimo te podatke sa 2020. godinom kada je Srbija Srpskoj prodala „samo“ 28.425.000 dinara vrednu struju i otkupila od ERS-a kilovat časove vredne tek 24.212.000 dinara, vidimo da je izvoz ranije bio čak 47 puta niži.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić se hvali da Republika Srpska sa Srbijom ima najbolju saradnju, koja se svake godine produbljava.

O cenama električne energije i pozajmici nije mogao da govori, jer zna, kako kaže, samo da se struja pozajmljivala i vraćala, što se ne vidi iz zvaničnih podataka.

„To su pitanja za ERS. Mi se ne bavimo trgovinom. Mi vam možemo pribaviti odgovore. Mi smo pozajmili nešto energije, ali ne znam koliko. Ne bavim se tim pitanjima“, rekao je Đokić. Međutim, ni nakon njegove intervencije, odgovore od Elektroprivrede Srpske nismo dobili.

Petrović: Srbija platila struju

Iako ni nakon višemesečnih pokušaja nismo uspeli da dobijemo odgovore pisanim putem iz ERS-a, novinarka CAPITAL-a je u Trebinju uspela o ovoj temi da dobije izjavu generalnog direktora ERS Luke Petrovića.

On je rekao da je Srbija platila struju koju joj je RS dala, ali ni sada nije dao konkretne cifre.

„U trenutku kada je Srbija bila u energetskoj krizi, imali smo jedan takav aranžman, posudili smo im određenu količinu energije. Svaki kilovat čas koji je preuzela Elektroprivreda Srbije plaćan je po tržišnoj ceni“, rekao je Petrović.
Na pitanje CAPITAL-a da li su ti kilovati pozajmljeni ili plaćeni, Petrović kaže da su plaćeni.

Foto: Capital.baCapital.ba

„Da li je plaćanje bilo 15 dana od isporuke energije ili 120 dana od isporuke energije, to su međusobni uslovi našeg ugovora. Ali, važno je reći da je Srbiji data energija, ne pozajmljena, a oni su svaki kilovat čas platili po tržišnoj cijeni, pod uslovima koje smo međusobno dogovorili“, tvrdi Petrović.

Kazao je da mnogi postavljaju pitanje kako je ERS pozajmila struju navodeći da imaju EFET sporazume, koji su definisani na evropskom nivou, a primjenjuju se između elektroprivreda koje su ih potpisale.

„Prema tom sporazumu, možemo isporučivati električnu energiju i dogovarati uslove plaćanja. U tom trenutku, recimo, energija je bila od 300 do 700 evra po megavat času. Ono što smo mi prodavali Srbiji, po nekim povoljnim okolnostima uslova plaćanja, bio je mali procenat u odnosu na ono što su oni morali još da dokupe u okruženju i na berzama“, rekao je on.

Tvrdi da RS nije mogla Srbiji izaći u susret sa cenama, već da je samo mogla da usmeri energiju prema njima.

„Srbiji je bilo važno da dobije energiju. Ako se možete setiti, tada se zbog iskakanja termoelektrana u Kolubari, u Obrenovicu, nije moglo doći do energije. Ovo zato što je Evropa presekla dotok gasa i i podigla potražnju. Da mi nismo uskočili sa nekim procentom, možda 10 do 20 procenata po danima ili po mesecima, oni ne bi imali dovoljno za svoje konzumente. Kada je nestalo ruskog gasa, Srbija je postala uvoznik električne energije. Dakle, oni su to kupili od nas i ta pozajmica je postala kupovina“, kazao je Petrović.

Mihajlović: Pre kolapsa EPS nismo uvozili ugalj iz BiH

U decembru 2021. godine, energetski sistem Srbije doživljava kolaps. Prestaju da rade gotovo svi blokovi u Termoelektrani „Nikola Tesla“ (TENT), najvećoj u Srbiji.

Dok je država u trci s vremenom da stabilizuje snabdevanje, zabrinjavajuće informacije izlaze u javnost – za proizvodnju energije korišćen je blatnjavi lignit (mešan s jalovinom). Bio je spaljivan uz pomoć mazuta, jer bez toga ne bi ni goreo.

„Nama u jednom trenutku blizu 70 posto kapaciteta nije bilo na mreži, da ne govorim o trafostanicama, koje su sve iskočile. U jednom trenutku 140.000 domaćinstava nije imalo električnu energiju“, priseća se tog vremena tadašnja ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović, u razgovoru za Novu ekonomiju i CAPITAL.

Od tada, Srbija počinje da uvozi ogromne količine energenata. Da zadovolji potrebe, ugalj traži po celom svetu, od Indonezije do Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske.

Izvor: zoranamihajlovic.rs

Tajno pozajmljivanje struje Srbiji

U godini kada je Republika Srpska u Srbiju izvezla najveću količinu električne energije, dogodilo se i čuveno pozajmljivanje električne energije, o kojem se osim toga više nije ništa saznalo. Prema informacijama koje je tada imao portal CAPITAL, za oko pola godine ustupljeno je više od 50 miliona evra električne energije, ali se ne zna o koliko se kilovata radilo.

Nikada nije definitivno potvrđeno pod kojim uslovima i cenama je energija pozajmljena Srbiji, ali se operisalo informacijom da je za pola godine otišlo oko 155 hiljada megavata energije vredne 38 miliona evra, što je oko 245 evra po megavat času. Srbija je tada uvozila struju i iz drugih zemalja i plaćala je po daleko višoj ceni.

U Srbiju najviše ide ugalj

Bosna i Hercegovina izvezla je za 12 meseci prošle godine 9,5 milijardi dinara vrednosti mrkog uglja u Srbiju što je ravno 944.482 tona.

Samo godinu dana ranije, kada je izvoz eksplodirao, iz BiH u Srbiju otišlo je 8,3 milijarde dinara vrednog uglja koji je težio 928.314 tona.

Da bismo dobili pravu sliku, potrebno je navesti i 2021. godinu, kada je iz BiH u Srbiju izvezeno „samo“ 156.366 tona mrkog uglja za 1,1 milijardu dinara, a oko tog broja „vrti“ se i izvoz od godinu ranije.

Foto: Capital.baCapital.ba

Dramatično se povećao i izvoz kamenog uglja, koksa i briketa iz BiH u Srbiju i to za 2,5 puta u 2022. godini u odnosu na godinu ranije.

U godini u kojoj se dogodio kolaps u EPS-u taj uvoz je iznosio 551.073 tone, a 2022. godine 1.351.323 tone, prema podacima dobijenim od Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Trend se nastavio i 2023, kada je uvoz iz BiH iznosio 1.321.291 tonu.

Međutim, ne zna se koliko je toga uvozila Elektroprivreda Srbije, pošto ova kompanija nije odgovorila na pitanja Nove ekonomije i CAPITAL.ba. Na pitanja nije odgovorilo ni Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije.

Podaci iz finansijskih izveštaja EPS-a govore samo da je u 2022. godini to preduzeće potrošilo 11,9 milijardi dinara – više od 100 miliona evra – za nabavku uglja „u okruženju“, što osim BiH uključuje Rumuniju, Grčku i Crnu Goru.

Bivša ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović, koja od oktobra 2022. nije na toj funkciji, kaže da prije kolapsa u EPS-u, prema njenim saznanjima, „nismo uopšte uvozili ugalj“ iz BiH.

„Moguće da se u međuvremenu za ovih godina desilo nešto, pa su rekli da možemo, ali znam za BiH da sigurno odatle nismo uvozili, nego je preko Konstance (luka u Crnom moru) išao (ugalj) iz Indonezije, jer je lignit iz Indonezije odgovarao specifikacijama i kvalitetu koje je u tom trenutku tražio EPS”, govori ona.

Zbog Srbije se ubrzano otvaraju rudnici u Srpskoj

Potražnja za ugljem u Srbiji koja je eksplodirala 2022. godine najavljena je putem medija u kojima je predsednik Aleksandar Vučić istakao da su potrebe ogromne i da nedostaje četiri miliona tona. Rekao je i da će Srbija da kupi sve viškove tamo gde ih nađe.

Pretprošle godine u junu Vlada Srbije odobrila je Elektroprivredi (EPS) da do kraja 2023. godine uveze četiri miliona tona uglja, koliko im treba za rad obrenovačkih termoelektrana iz kojih se podmiruje polovina potrošača zbog smanjenih kapaciteta rudnika “Kolubara”i “Kostolac”.

Foto: Nova ekonomijaFoto: Nova ekonomija

Među poznatijim izvoznicima uglja iz BiH ističe se kompanija “Drvo-export” iz Teslića u vlasništvu SNSD-ovog odbornika Srđana Klječanina Rufija, koji je prošle godine u selu Bistrica kod Prijedora otvorio rudnik uglja. Uprkos protestima meštana i jednoglasnoj odluci Skupštine grada Prijedora, Vlada RS naknadno je Rufijevoj firmi izdala dozvole i pogazila zahteve meštana, a ovih dana bageri šire okno rudnika uzurpirajući privatne njive.

Meštani tvrde da sav ugalj koji se iskopa u Bistrici ide u Srbiju, u Termoelektranu Obrenovac.

Ministar Đokić kaže da se otvaranje rudnika sprovelo u skladu sa svim propisima, te da je dobijeno i pozitivno mišljenje grada Prijedora.

„Mi ne možemo jednostrano da raskinemo taj ugovor da se ne bismo suočili sa tužbom. Sve je urađeno u skladu sa rudarskim propisima, iako ima prigovora na njihov tok. Ako se eksploatacija vrši mimo propisa, inspekcija bi morala da ode i uradi svoj posao“, kaže Đokić.

U selu Medna prošle godine iznikao je istoimeni rudnik, a separacija se vrši na magistralnom putu.

Ugalj iz BiH izvoze i “ArcelorMittal” Zenica, “ETF – Rudnik i termoelektrane” Stanari, kao i “Metalleghe Silicon” iz Mrkonjić Grada. Ugalj izvoze i rudnici u Banovićima, Đurđevik, ali i onaj u Ugljeviku. Među izvoznicima su i i RiTE Gacko, Breza, kao i kontroverzna kompanija “SNK Metali” poznata po tome što namerava da sprovede rudarska istraživanja u Jezeru u kojem su navodno otkrili i zlato.

Protiv njihovih istraživanja se bune meštani i ne dozvoljavaju njihov nastavak strahujući da se radi o “prljavom rudarstvu” i iskopavanju ruda koje će zauvek uništiti dolinu Plive.

Izvoz uglja opustošio rudnike u BiH

Izvoz uglja iz BiH opustošio je rudnike tako da su građani na ogrev za domaćinstva, bilo da se radi o visokokaloričnom mrkom uglju za centralno grejanje ili o kamenom za obične peći, čekali do i kraja oktobra, a plaćali su ga duplo skuplje, više od 110 evra po toni. Ranije je cena išla do 65 evra po toni, o čemu je portal CAPITAL pisao.

Predstavnici BiH opozicije koja prilično glasno napada vlasti zbog sakrivanja informacija govori da se ne čini korist i bratska usluga Srbiji, nego pogoduje određenim strukturama koje ne rade zakonite poslove.

Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske Ognjen Bodiroga kaže da građani nemaju snage da nateraju vlast da radi u korist društva umesto što pogoduje pojedincima.

„Građani itekako imaju pravo da znaju koliko se šta plaća i prodaje, ali je vlast uvela mantru da su njima građani nešto dužni. Nešto se izglasa u Narodnoj skupštini, a onda to vlast samo poništi i ode u drugom smeru. Kako onda građani da očekuju da će nešto biti transparentno“, kaže Bodiroga.

Poslanik „Liste za pravdu i red“ u parlamentu RS Nebojša Vukanović kaže da su svi poslovi ERS „obavijeni velom tajne“ i da to nije ništa novo.

Napominje probleme koji potresaju Termoelektranu „Gacko“ koja ima probleme sa snabdevanjem ugljem, dok se iz njene okoline ovaj energent tovari u kamione i odvozi u Srbiju.

„Izvozimo hiljade tona uglja iz TE ‘Gacko’ i nešto manje iz Ugljevika i stotine teških kamiona iz ovih gradova odlaze u Srbiju, odvoze ugalj, skupa sa ovim iz Prijedora preko Rufija. Nemamo informaciju ko prodaje taj ugalj i po kojoj ceni i ne možemo dobiti ni osnovne informacije o tome šta se radi sa našim energentima. Ne postoji način da ih nateramo da budu transparentni jer su svi oni u to upetljani“, kaže Vukanović.