U Vojvodini nestao veliki broj metalskih firmi

Od početka privatizacije do danas u Vojvodini je nestao veliki deo metalskog kompleksa, a broj zaposlenih u toj privrednoj grani smanjen je s 35.000 na 10.000. To tvrdi predsednik Samostalnog sindikata metalaca za Vojvodinu Slobodan Kostić.

„Danas u Vojvodini ima nešto više od 10.000 metalskih radnika, i to s novootvorenim firmama, u kojima, može se reći, i ne rade metalski radnici već uglavnom žene ili mlađi radnici priučeni na raznim kuresevima za obavljanje jedne ili dve operacije u proizvodnji“, navodi Kostić.

Kao ilustraciju propasti metalske industrije u Vojvodini, on pominje južni Banat, gde je nekada samo pančevačka Utva imala više od 6.000 metalaca, a danas Pančevo, Vršac, Kovin, Opovo, Kovačica i Alibunar imaju ukupno između 700 i 800 radnika metalske struke. Šest vojvođanskih opština ima ukupno nešto više od deset odsto nekadašnjeg broja metalaca zaposlenih u samo jednoj metalskoj fabrici kakva je bila Utva.

„Nije bolje ni u srednjem Banatu, gde je ostao jedino AD Radijator u Zrenjaninu s 500 radnika. On je trenutno izbegao stečaj, a koliko će to trajati, ne zna se. Vlasnik iz Bjelovara nije uplatio staž radnicima u poslednje dve godine, dug za struju je 500 miliona dinara, a isto toliko i bankama. Nemačka firma Drekslmajer zapošljava više od 2.000 radnika, a koliki je tačan broj ne znamo jer su mnogi od njih pod ugovorom, neki su stalno na 60 odsto zarade, neki čekaju posao… U severnom Banatu u kikindskoj Livnici, danas Cimosu, bilo je 4.500 radnika. Danas ih ima samo 1.100, ali se Cimos trenutno prodaje“, objašnjava Kostić.

On dodaje da su u Novom Sadu gotovo sve metalske firme propale. Ostao je još samo Novkabel s manje od 400 radnika. On će, tvrdi Kostić, najverovatnije uskoro otići u stečaj jer je to jedini način da ga neko ko se nameračio ponovo uzme.

„U Sremu, posle likvidacije MIV-a, nije ostala nijedna metalska firma, ali u novije vreme otvoreno je nekoliko fabrika, kao IT-elektronik, Cooper standard, Limes, Sirmijum stil u Sremskoj Mitrovici, Boš u Inđiji i nekoliko manjih firmi u Rumi i Šimanovcima. Može se istaći da je sada centar metalske industrije u Sremu jer je tamo otvoreno najviše fabrika metalske industrije i tako i zaposleno najviše metalaca“, kaže Kostić.

Boljitak za metalce u Vojvodine beleži se i u subotičkom kraju, gde je, posle neuspele privatizacije najveće fabrike Sever u Subotici i otpuštanja velikog broja radnika, tu kompaniju od Nemaca preuzeo kineski investitor i doveo do revitalizacije i zapošljavanja radnika, ukazuje Kostić.

„Danas ATB-Sever, Simens i Kontinental predstavljaju primer poslovanja metalskih firmi u Vojvodini. Treba dodati i to da danas u Subotici nema nezaposlenih metalskih radnika, čak u taj grad dolaze iz drugih krajeva“, zaključuje Kostić.