Unapređenje Zakona o pristupu informacijama leži na medijima i civilnom sektoru

Najveću zaslugu za poboljšanje aktuelnog Nacrta zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nisu imale institucije, već organizacije civilnog društva, mediji i medijska udruženja, akademska zajednica i ostali koji su uspeli da temu održe prisutnom u javnosti. Ove jeseni očekuje se usvajanje izmena i dopuna zakona koji uređuje ovu materiju, čiji nacrt je objavljen 26. jula.

Uoči 16. Međunarodnog dana prava javnosti da zna održana je konferencija o dostupnosti informacija od javnog značaj u organizaciji Partnera Srbije. Na jednom od panela govorilo se na temu „Odbrana prava na pristup informacijama od javnog značaja“. 

Kristina Kalajdžić iz organizacije Partnera Srbija, koja je učestvovala kao posmatrač u izradi ovog Nacrta zakona, navela je da ni postojeći Zakon, ali ni poslednji nacrt zakona ne obezbeđuju mehanizme koji će da prinude instituciju da postupi po Zakonu onda kada to ne želi. 

Kada postoji mogućnost da bi te informacije bile štetne po vlast ili instituciju, Zakon nam ne obezbeđuje mehanizme da do informacija dođemo. 

Rečeno je da tokom pet godina koliko traje proces izmena Zakona nisu uspeli da reše neki od ključnih problema prepoznatih u primeni, poput pitanja nadzora nad primenom Zakonom i ovlašćenja Vlade da obezbedi izvršenje Poverenikovih rešenja. 

Jedan od problema sa kojima se susreću novinari je nedostatak informacija i podataka na sajtovima organa javne vlasti, moraju da razvijaju sopstvene baze podataka rekla je Nikolija Čodanović, novinarka Istinomera. Kao primere navela je KRIK-ovu bazu političara, bazu prekršaja funkcionera koju je izradio CINS, bazu notara koju je izradio BIRN i dr.

Dragan Koprivica izvršni direktor Centra za demokratksu tranziciju Crne Gore, istakao je da je situacija u oblasti pristupa informacijama u Crnoj Gori slična onoj u Srbijii i da su oni takođe u fazi usvajanja novog Zakona o pristupu informacijama.