Ustavni sud oglasio je neustavnim član 10. stav 7. Zakona o ozakonjenju objekata, prema kojoj se smatralo da je suvlasnik građevinskog zemljišta saglasan sa ozakonjenjem istog „ako je znao ili je mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio“.
U odluci objavljenoj u Službenom glasniku, navodi se da na građevinskom zemljištu na koje pravo polaže više lica, pored dokaza o rešenom imovinsko-pravnom osnovu podnosioca zahteva, neophodna i pismena saglasnost svih suvlasnika, odnosno sukorisnika na građevinskom zemljištu.
Potvrda mora da bude sudski overena, obzirom da legalizacija kao javni interes ne sme preći granice „pravične ravnoteže“, to jest ne sme da uspostavi nesrazmeran teret za lice čija se prava oduzimaju ili ograničavaju, ocenio je Sud.
Prema odluci, uspostavljanje osnova za lišavanje imovine trećih lica radi stvaranja uslova za sticanje prava nesavesnog aktera bespravne gradnje „prevazilazi ustavno dopušten okvir tumačenja javnog interesa i čini osporenu odredbu nesaglasnu sa odredbom člana 58. stav 2. Ustava“.
Sud je takođe odlučivao i o više predloga za ocenjivanje ustavnosti drugih odredbi zakona o Zakona o ozakonjenju objekata, koje je na sednici odbio ili nije uzeo u razmatranje.