Ušteda 300 miliona evra kad se ne bi pomagalo „apotekama“

Svi su saglasni da je dobro što država ponovo pomaže privredu. Ali, mnogo ljudi će bez ikakve potrebe dobiti pomoć i to iz novca koji dolazi iz zaduživanja.

Ukupno, prema podacima Ministarstva finansija, treći paket pomoći vredeće nešto više od dve milijarde evra.

Svi sagovornici Nove ekonomije – i profesori sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić i Milojko Arsić, kao i glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević – saglasni su da je dobro što država ponovo pomaže privredu. Uprkos očekivanjima od prošle godine, koronavirus i dalje drži celu planetu u “šahu” i ne dozvoljava privredi da uobičajeno posluje.

Ipak, ni ovaj, kao ni prethodni paket pomoći ne uzima u obzir fakat da nisu svi segmenti privrede i stanovništva podjednako pogođeni kovid-krizom i da će mnogo ljudi bez ikakve potrebe dobiti pomoć i to iz novca koji dolazi iz zaduživanja. 

“Dobro je da se ciljano pomaže pojedinim ugroženim sektorima (ugostiteljstvo, turizam), ali nije dobro da su opstale linearne mere dostupne svima bez ikakvih dokaza da su primaoci takve pomoći zaista ostali bez dohodaka ili sa bitno umanjenim dohocima tokom i zbog pandemije”, kaže za Novu ekonomiju nekadašnji guverner Narodne banke Dejan Šoškić, napominjući da nije dobro što se ove mere uopšte nisu videle u budžetu za 2021, te da to znači da je moguće da će se javni dug dodatno podići u odnosu na prethodne prognoze. 

Ministarstvo finansija ima podatke o tome koje su firme imale gubitke: kod firmi koje zapošljavaju više od 2000 radnika bilo je samo 25 kompanija koje su zabeležile pad prihoda veći od 70 odsto, dok je kod malih i srednjih preduzeća taj broj bio 10.400 – mnogo veći broj ovih firmi je bio u znatno većim problemima nego velike kompanije.  

I zbilja, iako je bilo jasno da će privredi biti potrebno još “vetra u jedra”, krajem prošle godine, kada je usvajan budžet za 2021, ove mere uopšte nisu bile predviđene najvažnijim zakonom. Zbog ovoga će biti neophodno napraviti bar jedan rebalans budžeta tokom ove godine, a ujedno i planirani deficit budžeta od 3,3 odsto automatski pada u vodu. Dodatni problem pravi, prema mišljenjima stručnjaka, i previše optimistički planirana stopa rasta od šest odsto. Ujedno, prema ovako (optimistički) projektovanom rastu BDP se očituje i javni dug.

“Rezultat tog rebalansa će biti da se zvanično fiskalni deficit poveća sa 3 na oko 5 odsto, ako se i dalje zadrži pretpostavka o privrednom rastu od 6 odsto, mada je izvesno da se taj rast neće ostvariti. Stvarni deficit bi ove godine mogao da bude blizu 6 odsto BDP-a”, kaže za Novu ekonomiju profesor Milojko Arsić. 

Podsetimo, tokom 2020. zabeležen je rekordni deficit budžeta od 459,1 milijardi dinara, odnosno 8,3 odsto BDP-a. 

“U apsolutnim iznosima to je između 2,5 i 3 milijarde evra, i najveći deo deficita će da se finansira zaduživanjem države. Možda će jedan manji deo da se finansira nekim depozitima, ako je država sačuvala deo sredstava od prodaje Komercijalne banke prošle godine, ili iz nekih rezervi koje je imala, ali sigurno da će 90 odsto, a možda i svih 100 odsto deficita da se finansira iz duga, što znači da će dug da dostigne negde 29-30 milijardi evra na kraju godine”, kaže Arsić. On dodaje da je u periodu krize važno da se ne stvori strukturni fiskalni deficit, odnosno sistemska razlika između prihoda i rashoda – da ne treba da se trajno smanjuju neki prihodi, a to bi se dogodilo da se ukinu neki porezi ili smanje poreske stope, ili da se trajno povećaju rashodi.

Mali se dave

Čitaoci će se možda setiti da je ministarstvo finansija još u julu prošle godine saopštilo da sprovodi istraživanje među privrednicima koje bi trebalo “da pruži kompletnu kliničku sliku privatnog sektora i posluži kao osnov za drugi paket mera podrške koji će biti specijalizovan”, uz opasku da je na početku epidemije podrška bila poput “bazuke” a da je za drugi krug potreban “snajper”.

Umesto toga, i drugi i treći paket pomoći bile su “bazuke”, uprkos činjenici da je ministarstvo finansija imalo podatke o tome koje su firme imale gubitke: kod firmi koje zapošljavaju više od 2000 radnika bilo je samo 25 kompanija koje su zabeležile pad prihoda veći od 70 odsto, dok je kod malih i srednjih preduzeća taj broj bio 10.400 – mnogo veći broj ovih firmi je bio u znatno većim problemima nego velike kompanije.  

“Nakon izbijanja krize važnija je bila brzina reakcije u odnosu na njenu odmerenost, što više nije slučaj”, kaže za “Novu ekonomiju” Danko Brčerević iz Fiskalnog saveta.

Ekonomisti sa kojima je Nova ekonomija razgovarala ističu da se sad  na osnovu poslovanja u 2020. može jasno videti koja preduzeća su stvarno ugrožena krizom a koja nisu. Neprimereno je da se svi poreski obveznici zadužuju da bi se finansirale apoteke, preduzeća za dostavu hrane i druge delatnosti koje u krizi posluju bolje nego što je uobičajeno. 

“Vanredna pomoć stanovništvu takođe bi trebalo da se usmerava samo ka socijalno ugroženim grupama, licima koja su zbog krize ostala bez posla, penzionerima sa nižim primanjima, studentima, korisnicima nekog vida socijalne pomoći i slično, a ne svima. Nijedna druga zemlja iz Centralne i Istočne Evrope ne daje novac svim građanima kao Srbija, napominje Brčerević. 

“Ovde jeste problem to što država ne može precizno da prepozna koji građani su stvarno ugroženi, između ostalog i zato što još uvek nisu napravljene socijalne karte iako se to godinama najavljuje. Ali država raspolaže podacima ko prima iznadprosečne plate i penzije i mi smo još u oktobru prošle godine ponudili model koji je izvodljiv a po kom je moglo da se sa manje sredstava postignu isti socijalni efekti. Da rezimiram, sve za sad najavljene mere koje se planiraju u novom paketu iz 2021. koštaće budžet oko milijardu evra, a grubo se može proceniti da je država mogla da uštedi bar trećinu tih sredstava da je iz paketa isključila one kojima pomoć nije potrebna, kaže Brčerević.

Šta je moglo da se uradi s tim novcem?

“Mogao je da se racionalnije potroši na afirmaciju ključnog razvojnog potencijala svake zemlje, a koji je kod nas sistematski zapostavljan decenijama, a to je ljudski kapital. Dakle na obrazovanje, nauku, zdravstvo. I to ne toliko na zidanje i renoviranje objekata i nabavku opreme (gde je često leglo korupcije), već na direktno popravljanje materijalnog položaja ljudi u obrazovanju, nauci i zdravstvu i na reforme u tim oblastima. Drugim rečima, ulaganje u ljude, u otkrivanje i podršku razvoja svakog talenta naših građana, jer to zapravo stoji u osnovi privrednog uspeha svake bogate zemlje. Konkurentna i bogata privreda počiva na građanima koji imaju konkurentna znanja i zdravlje i, naravno, dobro uređen pravni sistem. Za te stvari, kako vidimo, para nema…”, kaže prof. Šoškić.

Raste zaduženje

Dakle, prema proceni Fiskalnog saveta, da je bolje planirala mere, država je mogla da uštedi bar 300 miliona evra. Ovako će morati i za taj novac dodatno da se zaduži. Prema podacima Uprave za javni dug, Srbija je na kraju januara 2021. imala javni dug od 27,15 milijardi evra, ili 53,7 odsto BDP-a.