Uvoz energenata u EU nastavlja da (o)pada

Uvoz energenata u Evropsku uniju (EU) u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosio je 111,3 milijarde evra, što je ukupno 187,9 miliona tona. U poređenju sa istim kvartalom 2022. godine, uvoz je smanjen i po vrednosti (-34,2 odsto) i u neto masi (-11,7 odsto).

Kada se uporedi 2023. godina sa 2022. godinom, vrednost uvezenih energenata je opala za 35 odsto, dok je obim opao za 9,4 odsto. Promena u novčanoj vrednosti uvoza u velikoj meri je uslovljena padom cena.

U 2023. godini vrednost uvezenog prirodnog gasa smanjena je za 52,2 odsto u odnosu na 2022. godinu, dok je obim uvoza smanjen za 16,1 odsto.

Pad cena prirodnog gasa usledio je nakon skoka u 2022. godini kada je zabeležen porast vrednosti od 200,4 odsto (uz smanjenje uvezenog obima od 0,7 odsto.

Smanjenje obima treba posmatrati kao posledicu plana zemalja EU koje su se obavezale da će smanjiti potrošnju gasa za najmanje 15 odsto. Taj plan je prvobitno pokrivao period od 1. avgusta 2022. do 31. marta 2023, ali je produžen do 31. marta 2024.

Pad cena naftnih ulja doveo je do toga da je vrednost njihovog uvoza smanjena za 17,2 odsto u 2023, dok je smanjenje obima uvezenih naftnih ulja iznosilo 2,8 odsto.

Cena naftnih ulja je takođe zabeležila rast u 2022. godini, kada je EU uvozila 71,2 odsto više u vrednosti, uz povećanje obima od 7,7 odsto, u poređenju sa 2021. godinom.

Veći deo naftnih ulja koja je EU uvezla u četvrtom kvartalu 2023. godine dolazi iz Sjedinjenih Država (17 odsto), a zatim iz Norveške (13,1 odsto) i Kazahstana (9,2 odsto).

Više od polovine prirodnog gasa u gasovitom stanju dolazi iz Norveške (53,4 odsto), slede Alžir (15,9 odsto) i Rusija (12,7 odsto).

SAD su obezbedile skoro polovinu uvezenog tečnog prirodnog gasa (49,4 odsto), dok je Rusija obezbedila 13 odsto, a Alžira 11,1 odsto.