Aleksandar Obradović, za kog se sumnja da je novinarima dostavio dokumente koji dokazuju umešanost oca ministra policije Branka Stefanovića u trgovinu oružjem, ocenio je da ljudi bliski vlastima „sistematski isisavaju novac iz Krušika„ i da se slična situacija dešava u ostalim fabrikama naoružanja u Srbiji.
Prema medijskim navodima, osumnjičenog uzbunjivača uhapsili su naoružani specijalci koji su u džipovima ušli u krug fabrike namenske industrije Krušik u Valjevu, u sredu 18. septembra između dva i pola tri popodne.
On je u
intervjuu za BIRN nakon izlaska iz Centralnog zatvora izjavio da je prezentovao „samo deo činjenica o poslovanju Krušika“ i da je novinarima dostavio isključivo dokumente koji se tiču korupcije.
Obradović je odbacio medijske navode da nije uzbunjivač, već špijun, odnosno da je od 2014. godine prikupljao dokumenta sa oznakom državne ili vojne tajne.
Naveo je da oznaka „vojne tajne“ u Krušiku ne postoji, a da samo pojedina dokumenta koja usvaja Nadzorni odbor, poput onih o pozajmicama, nose oznaku „strogo poverljivo“.
Dodao je da su mu upravo dokumenti o pozajmicama „bila sumnjiva“, kao i da se nijedna firma navodno umešana u korupciju ne može odbraniti korišćenjem argumentacije o povoljnijoj ceni ili negiranju povlašćenog položaja.
Sagovornik BIRN-a objasnio je da cene robe u Krušiku izvode stručne službe na osnovu troškova materijala, radne snage i profita, a da su se u međuvremenu sklapali ugovori ispod takvih cena. Dodaje i da pored povlašćenih kupaca postoje i povlašćeni dobavljači.
Obradović je kazao da problemi u kompaniji počinju od dolaska bivšeg direktora Krušika Mladena Petkovića, kada se u poslovanje ukljičio veći broj „novih firmi bliskih vladajućoj stranci, koje su očerupale Krušik“.
„Ja uopšte ne znam kako Krušik i dalje opstaje. I danas Mladen Petković svojom nevidljivom rukom preko ljudi koje je postavio da budu izvršni direktori, upravlja Krušikom i to nije tajna“, rekao je Obradović za BIRN, dodavši da je o svemu tome obavestio javnog tužioca.
Obradović nije negirao da je kontaktirao istraživačke novinare i da im je preneo svoja saznanja, ali tek nakon što se obratio bivšem predsedniku Nadzornog odbora kompanije i lokalnim medijima.
Na ponašanje agenata Bezbednosno-informativne agencije koji su ga saslušavali, policije ili komandira u Centralnom zatvoru, uzbunjivač nije imao primedbe, osim na „početne demonstracije sile„ sa „dva džipa, dva audija, četiri automobila“ koja su došla po njega.