VIDI, GARI, MORAMO ZAJEDNO: Neophodno povezivanje lokalnih inicijativa

Izgradnja projekta kolokvijalno poznatog kao „Novi Sad na vodi“ bi tokom visokog vodostaja mogao da izazove potop delova glavnog grada Vojvodine, ali može da ugrozi i mesta uzvodno, saglasni su članovi inicijative „MORAMO ZAJEDNO!“. Aktivisti su dodali da nijedna organizacija nema šanse da uspe sama u sprečavanju tog projekta, zbog čega je neophodno povezivanje lokalnih inicijativa širom Srbije.

Oni su na konferenciji koju je danas organizovala inicijativa „VIDI, GARI, NE MOŽE!“, Novi optimizam i druge partnerske organizacije iz Beograda naveli da je izgradnja „Novog Sada na vodi“ kontroverznija od bilo kog investicionog projekta u Srbiji, zato što podrazumeva izmeštanje nasipa 500 metara u korito Dunava. 

Olivera Radovanović iz Zelene mreže Vojvodine (NS) izjavila je da borba za levu obalu Dunava, takozvani Šodroš i Dunavac treba da spaja građane i da niko nema ekskluzivno pravo na tu temu.

„(Ova borba) treba da bude takmičenje u razlikama, podele treba da ustuknu pred idejom zajedništva… Projekat „Novi Sad na vodi“ sadrži sve odlike investitorskog, tajkunskog urbanizma, koji nije namenjen Novosađanima, već određenim licima koja bi zaradila izgradnjom stambeno-poslovnog kompleksa na Dunavu zarad dobijanja 165 hektara građevinskog zemljišta na glavnom poplavnom području„, kazala je Radovanović.  

Ona je navela i da su došli do informacije da je prema najnovijim katastarskim podacima, reka Dunav uknjižena kao građevinsko zemljište, „što je nepojmljivo“.

„Pomeranjem nasipa se dobija 165 hekatara građevinskog zemljišta, ali to ujedno stvara realnu opasnost od poplava. Pored bezbednosnog, postoji i međunarodni problem, jer vi izmeštanjem nasipa ugrožavate međunarodnu plovidbu. Da biste (tako nešto) napravili, morate konsultovati zemlje kroz koje Dunav protiče, pre svega Hrvatsku i Mađarsku… Problem je i ekološki, jer potez na kom se planira gradnja obuhvata plavna područja, Ribarsko ostvro, Kamenjarsku adu, Šodroš i rukavac Dunavac, koji su staništa zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta“, dodala je ona.

Branislav Grubački Guta, osnivač organizacije Novi optimizam, je tokom događaja arhitekti Dragoljubu Bakiću uručio posebno priznanje za počasnog građanina. 

Bakić je ocenio da je dobro što je struka podigla glas protiv projekta u Novom Sadu, da je Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ dao negatino mišljenje, ali da je u međuvremenu direktor te ustanove smenjen, što znači da će drugostepena odluka „biti drugačija“.

Kao najveći problem Beograda, Bakić je naveo planove za urbanizaciju Makiškog polja, za koju su aktivisti iz glavnog grada od Novosađana dobili podršku i „franšizu“.

„Pohlepna vlast ne kidiše samo na Makiš… Taj problem se sada nalazi na 25. strani novina ili u 25-om minutu dnevnika. Kada taj problem dođe na prvu stranu, biće kasno – mi ćemo morati da skupljamo kišnicu i da pijemo vodu iz oluka. Novi Sad uspeva ono što Beograđani nisu uspeli, da se odbrane od svog „Beograda na vodi“… „Gari“ će biti lozinka građanskog protivljenja bahatoj i pohlepnoj vlasti„, smatra Bakić.

Prema njegovim rečima, projekat urbanizacije Makiša podrazumeva izgradnju 4,5 miliona kvadrata, parkinga za barem 80.000 vozila, a da će bilo kakvi građevinski radovi biti potencijalna ekološka bomba.

„Beograđani sada sa svojih česmi piju skoro izvorsku vodu, koja se od Železnika spušta na Makiš, gde se akumulira. Vodosnabdevanje će biti ugroženo sa tih 50 hektara garaža, za koje će biti iskopano 20 miliona kubnih metara zemlje“, rekao je Bakić.