Virtuelna praksa: kad se kliknu učenici i kompanije

Više od 80 učenika srednjih stručnih škola u Srbiji obučavalo se kroz virtuelnu praksu u radu sa mentorima iz 12 kompanija, rečeno je danas u Beogradu na konferencija „Kvalitetne radne prakse u eri digitalizacije“ u organizaciji Beogradske otvorene škole (BOŠ).

Za razliku od učenja na daljinu, virtuelna praksa omogućava trougao u kome komuniciraju škola i nastavnici, učenici na drugoj strani, i kompanije na trećoj strani. 

Virtuelne prakse na platformi www.vivet-project.eu  predstavljaju pionirski poduhvat i prvi takav projekat u oblasti srednjeg stručnog obrazovanja u region, istaknuto je na skupu. 

Programska menadžerka BOŠ-a i koordinatorka projekta VIVET, Jelena Manić Radoičić, kazala je da je iskustvo pokazalo da je najbolje organizovati virtuelne prakse koje se zasnivaju na kombinanciji virtuelnog i stvarne prakse u kompaniji. 

Zato je i preporuka da se virtuelne prakse organizuju samo onda kad su neophodne i kad mogu da upotpune postojeće prakse i učenje kroz rad.

Kako je rekla, virtuelna praksa razvija samopouzdanje učenika i njihove socijalne veštine, unapređuje digitalne veštine, povezuje decu sa tržištem rada i znatno smanjuje troškove obuke tako što se izbegavaju putovanja učenika na praksu, a kompanijima je omogućeno da rade sa učenicima kad im to vreme dozvoljava. 

Virtuelna praksa omogućava učenicima u zabačenim krajevima i deci sa posebnim potrebama da takođe „uđu u kompanije“ i pripreme se za posao.

Žarko Bogićević iz Tehničke škole iz Užica, koji je i napravio platformu, kazao je da učenici preko Vivet mogu da šalju fajlove svih vrsta formata, kao i da sa mentorima obavljaju komunikaciju u realnom vremenu ali i na „odloženo”.  

Naime, platforma omogućava ostavljanje video poziva, mejlova, glasovnih i običnih poruka, kao i porula preko whats up i vibera. 

„Izbegavamo burek praksu, poenta je da učenici dobiju kvalitetnu praksu,“

kazao je u šali Bogićević aludirajući na nekadašnje tradicije da učenik kad dođe na praksu, nosi zaposlenima burek.

Prema njegovim rečima, platforma će od kraja aprila biti otvorena za javnost i sve kompanije koje bi da organizuju virtulene prakse mogu da se uključe. Na primer, kompanija Microsoft posluje u Beogradu, i učenik iz Užica bi rado pohađao praksu kod njih, ali bi morao da putuje nekoliko puta do Beograda i plati boravak u prestonici, što je jako skupo. 

PROČITAJTE JOŠ: INDUSTRIJA 4.0 JE KAO HIPERINFLACIJA

Kako je objasnio, svaki učenik ima svoju digitalnu svesku gde pravi beleške i pristup lekcijama i drugim edukativnim materijalima koje su za njega pripremali nastavnici i mentori.

Materijal i zadaci koji ostavljaju kompanije, naročito ako je reč o realnim zadacima, je zaštićen i ne mogu mu pristupiti druge konkurentske kompanije koje su na platformi. Platforma je primenjiva za prakse iz oblasti mašinstva, elektrotehnike i grafike. 

On je naveo primer valjaonice Impol Seval iz Užica koja je na platformu postavila snimljen proces rada odnosno virtuelnu turu što omogućava da učenici, budući radnici, jednog dana uđu spremni u fabriku u kojoj ima velikih i opasnih mašina, odnosno da budu upoznati sa bezbednosnim politikama kompanije.

Za razliku od školskih programa koji često kasne za stvarnošću, u virtuelnoj praksi učenici mogu da vide realne zahteve privrede. Takođe, škola i nastavnici su upućeni u jake strane svojih učenika i na osnovu toga mogu ih spojiti sa budućim poslodavcem. 

Iako su na projektu učestvovali Srbija, firma iz Bugarske i univerzitet iz Italije, najviše poseta sajtu, oko 700.000 došlo je iz Srbije, s tim da je i vreme provedeno na platformi solidno što znači da su učenici zaista koristili platformu.