Vesti iz zemlje

13.06.2017. 10:22

RTS

Autor: Nova Ekonomija

Više od 400 miliona evra uloženo u obnovu lokalne infrastrukture posle poplava

Tri godine posle poplava koje su zadesile dve trećine Srbije, lokalna infrastruktura još se dovodi u red. Utrošeno je oko 400 miliona evra, skoro polovina iz donacija, ali više je potrebno da se po gradovima i opštinama popravi sve što je stradalo. Vlada uporedo radi i rekonstrukciju škola, zdravstvenih ustanova i drugih javnih objekata, ali značaj lokalne infrastrukture prepoznaju i strane organizacije na terenu.

Nema mosta koji nije važan, pa makar bio i najmanji – to znaju Stanačani kod Kruševca, kojima je poplava odnela jedini prelaz preko potoka.

„Ovo što je odrađeno nama mnogo znači jer tu nije moglo da se prođe ničim. Sve vreme dok je taj most bio u izgradnji, nama je mnogo nedostajao, jer smo morali da idemo dva kilometra u krug, da dođemo do groblja“, kažu meštani sela.

Posle poplava, zuba vremena i nebrige, na lokalnim putevima u Srbiji u poslednje dve godine izgrađeno je 80 mostova. Nisu svi skupi i veliki, ali bez njih se ne može, objašnjavaju u Vladi Srbije.

„U ovom trenutku radimo na 22 mosta, ukupan broj za nepune dve godine će biti 102 mosta koliko je na lokalnim putevima i to je sve jako dobro. Međutim, mi smo time samo zapravo zagrebali površinu, zato što je lokacija i objekata gde je neophodno izvesti intervenciju, jako mnogo. I mi sad radimo na identifikaciji tih projekata“, kaže direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević.

U obnovu infrastrukture oštećene u poplavama pre tri godine, iz Fonda solidarnosti Evropske unije uloženo je 28,7 miliona evra. Srbija finansira 52 projekta.

„Ključna stvar je što za vrlo malo para ili relativno malo para možete da napravite bitan napredak. Primer je da su decenijama unazad meštani sela Zajača na teritoriji opštine Loznica imali vodu zatrovanu olovom. Iz jalovišta obližnjeg rudnika, sa oko 300.000 evra je taj problem rešen“, kaže Blagojević.

U okviru obnove javnih objekata u prosveti, zdravstvu i socijalnoj zaštiti, koja se uporedo sprovodi, Šabačka gimnazija pravo je gradilište.

„Ovo je veliki projekat, izdvojeno je negde oko 30 miliona dinara, procenjena vrednost je bila nešto veća, ali eto imali smo sreće da se izvođač radova odlučio za nešto manju investiciju“, kaže direktorka Šabačke gimnazije Marijana Isaković.

U 34 najnerazvijenije opštine već deset godina, uz Uniju gradi i Vlada Švajcarske. Samostalno ili sufinansiranjem iz opštinskih i državne kase, urađeno je više od 300 projekata.

„U Leskovcu renoviramo jednu školu, vodeći računa o energetskoj efikasnosti, u Vranju uređujemo Slobodnu zonu pristupnicu i obilaznicu, u Prijepolju fiskulturnu salu i drugo, ali nema dovoljno ekonomskih infrastrukturnih projekata“, kaže menadžer Evropskog progresa Grem Tindal.

Uz 19 projekata koji su u toku, još 13 je tek odobreno – obnova Hiruškog bloka vranjske bolnice i Hitne službe u Novom Pazaru. Bilans ulaganja u lokalnu infrastrukturu do kraja godine biće 24 miliona evra, zaključuju u Evropskom progresu.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.