Više od 500 dece čeka da im lokalna vlast obezbedi ličnog pratioca

Usluga ličnog pratioca deteta sa invaliditetom ne postoji u trećini lokalnih samouprava u Srbiji, a u onima koje su ga uvele – ovu uslugu često pružaju nelicencirane organizacije, pokazuje izveštaj Državne revizorsske institucije.

Usluga socijalne zaštite „lični pratilac deteta” u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena, ocenjuje državni revizor. 

Iako se broj jedinica lokalne samouprave koje obezbeđuju uslugu lični pratilac deteta iz godine u godinu povećava, još uvek u 2019. godini uslugu nije uspostavilo 47 JLS, odnosno 33%. 

Najveći broj JLS koje nisu uspostavile uslugu lični pratilac deteta pripada regionu Južne i Istočne Srbije. 

Takođe, uslugu u 29 jedinica lokalne samuprave pružaju nelicencirane organizacije, što stvara rizik da lični pratioci nisu prošli akreditovane programe obuka i dovodi u pitanje kvalitet pružanja ove usluge, ističe se u izveštaju.

Lični pratilac je usluga socijane zaštite i podrazumeva podršku detetu u kretanju, održavanju lične higijene, hranjenju, oblačenju i komunikaciji sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu.

Takođe, podaci ukazuju da na uslugu lični pratilac deteta čeka veliki broj dece sa smetnjama u razvoju i da veliki broj roditelja ne zna da ima pravo na ovu vrstu usluge. 

Takođe, podaci pokazuju da u 2019. godini na teritoriji Srbije usluga ličnog pratioca nije realizovana za 470 dece kojima je u toku godine predložen lični pratilac kao vrsta dodatne podrške, odnosno 28% dece ima potrebu za ovom uslugom i na nju čeka. 

„Ako ovome dodamo podatke o nerealizovanim zahtevima iz 2017. i 2018. godine za uslugu ličnog pratioca ovaj broj je veći. Javno dostupne informacije ukazuju da roditelji nemaju dovoljno informacija o mogućnosti da koriste ovu uslugu“.

Usluga lični pratilac deteta obezbeđuje se iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Jedinice lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti ispod republičkog proseka uslugu ličnog pratioca mogu finansirati i iz budžeta Republike Srbije putem namenskih transfera u socijalnoj zaštiti.

Osim grada Beograda, ostali subjekti revizije nisu normativno uredili uslugu lični pratilac deteta.

Jedinice lokalne samouprave-subjekti revizije su delimično vršili kontrolu nad pružanjem usluge lični pratilac deteta.

Revizor je dao preporuke za više lokalnih samouprava. Gradu Beogradu revizor preporučuje da preduzme neophodne aktivnosti i stvori uslove za povećanje broja dece korisnika usluge lični pratilac deteta.

Takođe, da obezbedi i prati blagovremenost donošenja zajedničkog mišljenja komisije za procenom potreba za dodatnom podrškom radi povećanja efikasnosti rada interresornih komisija.

Odsustvo planiranja i nedostatak finansijskih sredstava u budžetima jedinica lokalne samouprave za realizaciju usluge ličnog pratioca, nepostojanje lokalnih normativnih akata, mali broj licenciranih organizacija ili ustanova za pružanje ove usluge kao i način na koji se vrši nadzor nad pružanjem usluge, ukazuju da postoji rizik od neefikasnog pružanja usluge lični pratilac deteta u Republici Srbiji, zaključuje revizor.