Više od polovine građana rad u sivoj zoni smatra opravdanim

Iako se većina građana slaže sa negativnim posledicama sive ekonomije, skoro 60 odsto njih veruje da je rad u sivoj zoni na način preživljavanja za siromašne građane i porodice, dok trećina njih isto smatra i kada je u pitanju opstanak malih preduzeća. Istraživanje javnog mnjenja predstavljeno danas u Beogradu ukazuje i da je u 2017. godini svega trećina građana bila spremna da prijavi poslodavce koji zapošljavaju na crno, a da je sada polovina građana spremna da učini isto.

Vojislav Mihailović iz Ipsos Strategic Marketinga predstavio je rezultate istraživanja primetivši pozitivan trend u odnosu na 2017. godinu kada je u piranju način primanja zarade. 

Sada oko 80 odsto onih koji su zaposleni navode da zaradu primaju preko tekućeg računa, dok je to 2017. godine to istaklo oko dve trećine građana.

„Kada su u pitanju stavovi o sivoj ekonomiji najveći broj građana pomisli na neprijavljivanje radnika ili prijavu na manji iznos zarade i neplaćanje poreza državi, a važno je napomenuti i da određeni broj ljudi sivu ekonomiju vidi kao način preživljavanja odnosno snalaženja“, rekao je on.

POLOVINA GRAĐANA MISLI DA SE OBIM SIVE EKONOMIJE SMANJIO, DOK NEŠTO MANJE OD 60 ODSTO VERUJE DA SE SIVA EKONOMIJA POVEĆALA U PROTEKLIH GODINU DANA. OBLASTI U KOJIMA GRAĐANI NAJVIŠE PRIMEĆUJU SIVU EKONOMIJU JESU GRAĐEVINARSTVO, TRGOVINA NA MALO I UGOSTITELJSTVO.

„Kada poredimo podatke iz februara i podatke iz 2017. godine vidi se jasan trend povećanja udela onih koji ističu da se siva ekonomija povećala u poslednjih 12 meseci, a ono što je zanimljivo je da se udeo onih koji ističu da se siva ekonomija smanjila nije promenio“, navodi Mihailović.

Većina građana se slaže sa negatinim posledicama sive ekonomije, skoro 80 odsto građana smatra da su zbog rada na crno ugrožena prava radnika, isto toliko da se tako umanjuju poreski prihodi države, ali i da se na ovaj način ugrožava zdravlje i bezbednost potrošača, jer proizvodi ne prolaze potrebne kontrole kvaliteta i ispravnosti.

Oni koji ističu da ne bi prijavili rad na crno kao razloge najčešće navode strah od gubitka posla, da ih to ne zanima jer država treba da se brine o tome, dok deset odsto tvrdi da samim zaposlenima to više odgovara jer primaju višu zaradu.

Istraživanje je pokazalo da devet od deset građana ističe da uvek ili često dobijaju fiskalne račune, a svega trećina građana bi prijavila poslodavce koji ne izdaju fiskalni račun.

„Oko polovine građana je reklo da koriste neku vrstu bezgotovinskog plaćanja, a da oni koji ne koriste ističu da je lakše da se koristi gotovina, uopšte nemaju platne kartice, nisu dovoljno upućeni ili imaju bojazni od zloupotrebe“, ističe Mihailović.

Čak polovina građana ističe da ih ništa ne bi motivisalo da češće koriste bezgotovinska plaćanja, s druge strane navode se popusti u prodavnicama, poreske olakšice i nagradne igre kao nešto što bih motivisalo za korišćenje ove vrste plaćanja.

„Ključne stvari u sivoj ekonomiji su da uhvatite stvari na početku jer, ako uđe nešto ilegalno onda to mora da se sakrije u pazaru, nemate evidenciju kolika je zaradia, ni koliki je GDP, ni kolike su plate i gubi se slika čitave ekonomije“, objašnjava predsednik Naučnog veća NALED-a i bivši ministar finansija Dušan Vujović.

On je istakao je kako je ovo jedna strana istraživanja koja se tiče zaposlenih i da veliki je naglasak na platama što sigutrno jeste jedan od važnih izvora sive ekonomije, ali kada dobibiju rezultate istraživanja sa strane preduzeća onda će se uvideti i drugi izvori sive ekonomije koji su kompleksiniji.

„Ako odemo platimo karticom, QR kodom, dobićemo ispravan fiskalni račun, zašto, zato što samo registrovani prodavci i radnje primaju bezgotovinsko plaćanje. Tako da su osnovne karakteristike bezgotovinskog plaćanja, efikasnost, praktičnost, bezbednost za sve nas. I mislim da su one nesporne i očigledne prednosti u odnosu na keš ekonomiju“, izjavio je tim lider projekta ispred GIZ-a u Srbiji Zlatko Milikić.

On je kao od ciljeva projekta je povećanje prihvatne infrastrukture i zato je osmišljen POS Program, za koji će moći da se prijave preduzetnici i MSP koja žele da instaliraju POS terminal, oni koji žele da prodaju proizvode preko interneta za šta će dobiti softversko rešenje, kao i državne i lokalne institucije.

Šef jedinice za odnose s javnošću NALED-a Ivan Radak naveo je da se istraživanje sprovodi u okviru međunarodne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, s ciljem da se podrži ovaj način plaćanja kao dobar instrument za suzbijanje sive ekonomije.

On je na današnjoj konferenciji za štampu dodao i da se ova istraživanja sprovode od 2014. godine.

Istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji i bezgotovinskom plaćanju u Srbiji sprovedeno je u periodu od 20. do 27. februara 2022. godine na uzorku od 1.009 punoletnih građana.