Više radnih mesta tek za pet do šest godina

Više radnih mesta može se očekivati tek za pet do šest godina, i to samo ako se sprovedu neophodne reforme, ocenjeno je na skupu u Privrednoj komori Beograda.

Rešavanje nezaposlenosti kao gorućeg i najkompleksnijeg problema naše zemlje zahteva niz reformi u javnom sektoru kao i jačanje privatnog, ali kao preduslov zahteva jaku i precizno definisanu strategiju razvoja, oko koje bi postojao politički konsenzus, zaključeno je na okruglom stolu u Privrednoj komori, piše „Danas“.

„Koliko država brine o nezaposlenosti može se videti iz podataka da su do 2011. u zemlju ušle oko 33 milijarde evra investicija, a izgubljeno je 700.000 radnih mesta. U proteklih osam godina u budžet su po osnovu poreza na dobit firmi ušle 22 milijarde čistog profita, a investicija skoro da nije bilo“, podsetio je Mahmut Bušatlija, član Nacionalnog saveta za privredni oporavak. 

„Mora najpre postojati jak politički konsenzus i jedinstvena strategija razvoja, zatim i ozbiljno planiranje i metodologija, i potrebna je nadvladina institucija, Zavod za planiranje, koja će se ozbiljno baviti svim segmentima potrebnih reformi, da bi se za pet ili šest godina problem nezaposlenosti rešio“, istakao je Bušatlija. 

On je rekao da reforma javnog sektora najpre podrazumeva rešavanje problema javnih preduzeća, koja „sa izuzetkom njih nekoliko koja rade sa dobitkom, predstavljaju 700 monopolista koji gube novac“. 

Ali, kako je dodao, to neće biti rešeno prostom privatizacijom, već da bi zaštitili građane od monopola, treba stvoriti zdravu konkurenciju. 

„Segmenti koji bi trebalo da budu reformisani su javna uprava, javne finansije i javna preduzeća, kako bi mogla da rade u konkurentnom ambijentu, kao i penzioni sistem koji je najsloženiji problem“, ocenio je Bušatlija i kao posebno važno istakao upravljanje državnom i javnom svojinom, posebno gradskim građevinskim zemljištem, jer je podložno zloupotrebama. 

Predsednica Udruženja „Poslodavac“ Diana Gligorijević iznela je stav da država premalo obraća pažnju na domaće firme i investitore, ne stvara klimu jednakih mogućnosti za sve učesnike na tržišnoj utakmici i time dodatno destimuliše ulaganja u privredni razvoj. 

„Država previše govori o lošim stvarima, a zanemaruje male i srednje privrednike koji uspešno posluju i koji su veliki potencijal za razvoj privrede i šansa za zapošljavanje. Državnom aparatu fale nove ideje i sveža misao, pa je stoga konsultativni krug u kome se vodi dijalog potrebno proširiti“, poručila je ona. 

„Negativan stav medija, koji iznose primere neuzornih poslodavaca, šteti opštoj slici svih poslodavaca, što destimuliše mlade da traže posao u ovim firmama i u privatnom sektoru, već žele da se zaposle u javnim preduzećima i opterete budžet države, umesto da se okrenu bilo kakvoj formi samozapošljavanja“, rekla je Gligorijevićeva. 

Miodrag Salai, predsednik Saveta za banke i finansijske organizacije i predsednik izvršnog odbora Privredne banke Beograd, naglasio je da je neophodno da se razviju mehanizmi koji će stimulisati privatni sektor, koji bi trebalo da apsorbuje višak nezaposlenih. 

„Paralelno sa reformom javnog sektora treba stvoriti mehanizme koji će omogućiti privatnom sektoru lakši pristup sredstvima, kojima bi finansirao korisne projekte i zapošljavao ljude. Bez takvih mehanizama i neplanskim reformama nije moguće povećati zaposlenost, čak bi se izazvao i kontraefekat. Zato je važno stvoriti olakšice privrednicima, a trenutno je veoma mali broj banaka spreman da finansira privatnike“, rekao je Salaj. 

Tamara Borovčanin iz „Ju-es-ejda“ (USAID) govorila je o Projektu za bolje uslove poslovanja i istakla da reforma javnog sektora koja neminovno dovodi do otpuštanja, povlači i reformu Zakona o radu, uvođenje fleksibilnih oblika rada i zapošljavanja, produženje ugovora na određeno vreme, promene sistema obračunavanja otpremnina i drugih segmenata koji će omogućiti zapošljavanje u privatnim preduzećima. 

Jedan od napora da se iznađu rešenja za povećanje zaposlenosti je i projekat „Zaposlimo Srbiju“. 

Koordinator projekta, Milomir Mandić objasnio je da je osnovni cilj da se sačini evidencija, kvalitetna baza podataka privrednih potencijala koja bi bila stalno ažurirana u saradnji sa lokalnim samoupravama, koja bi trebalo da animira potencijalne investitore.