Vlada Srbije donela je uredbu koja predviđa podsticaje za poslodavce koje zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji, za kojima postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu rada. Uslov je da novozaposleni radnik ima osnovnu zaradu najmanje 300.000 dinara (bruto 1). To je oko 212.000 dinara neto (1800 evra) koliko će radnik primiti uz predviđene olakšice.
Pravo na subvenciju ima poslodavac koji je domaće ili strano fizičko lice, odnosno pravno lice ili preduzetnik registrovan za obavljanje delatnosti u Srbiji, kao i ogranak registrovanog predstavništva stranog poslodavca.
Novonastanjeno lice za kojim postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu rada je fizičko lice koje u periodu od 24 meseca, koji prethode danu zaključenja ugovora o radu sa poslodavcem, nije boravilo na teritoriji Srbije više od 180 dana i sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom i ima ugovorenu mesečnu osnovnu zaradu u skladu sa propisom kojim se uređuje rad od najmanje 300.000,00 dinara.
Podsticaji se isplaćuju u visini 70% obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih novonastanjenih lica, i 100% obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Prosečna subvencija po zaposlenom u 2020. godini dostigla 30.000 evraPravo na dodelu podsticaja ostvaruje se samo za novonastanjena lica koja poslodavac zaposli zaključno sa 31. decembrom 2023. godine.
Podsećamo, od početka rata u Ukrajini, u Srbiju je došao veliki broj građana Rusije i ruskih kompanija. U APR je registrovano preko 1.000 privrednih društava čiji su osnivači privredna i pravna lica iz Rusije ili preduzetnici.
Najčešće je reč o programerskim kompanijama, dizajnerima i visokoplaćenim IT stručnjacima. Manjak ovih kadrova je u celom svetu, pa i u Srbiji.
Primera radi, svoj dolazak u Beograd je najavila gejming kompanija WarGaming nastala u Belorusiji koja planira da otvori dva nova studija u Beogradu i Varšavi, u kojima će zaposliti 400 ljudi. Najviše zaposlenih ova kompanija ima u Rusiji i Belorusiji.
Drugi primer je Yandeks, ruska verzija Gugla, koji namerava da preseli 300 zaposlenih u Beograd, kao i Luxoft sa istim brojem radnika.
Iz iskustva domaćih advokatskih kompanija za poslovno pravo, procenjuje se da će ruske kompanije ostati u Srbiji najmanje dve godine, ako je suditi po ugovorima za rentanje nekretnina.
Ruski državljani načelno nemaju problema sa poslovanjem u Srbiji, mada ima teškoća sa otvaranjem računa u bankama i finansijskim transakcijama o čemu je Nova ekonomija pisala ranije.
Zašto ruske firme vide Srbiju kao spasonosno rešenje? Srbija je jedina zemlja koja se nije priključila . paketu sankcija Zapada i time omogućava ruskim firmama da nastave posao sa svetskim klijentima u bezbednom i stabilnom okruženju.
Procedura za registrovanje firme ista je za Ruse kao i za domaće privrednike. Srbija i Rusija imaju niz potpisanih sporazuma koji ruskim investitorima omogućavaju plasman proizvoda na EU tržište bez carina. Takođe, dve zemlje imaju potpisan sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.