Spaljena kuća novinara portala Žig info iz Grocke Milana Jovanovića „slika je ljudskih prava u Srbiji“, izjavio je u intervjuu FoNetu novinar i esejista Milan Vlajčić, koga je ta scena podsetila na filmove Džona Forda, „u kojima u 19. veku Indijanci upadnu u selo i spale ga“.
Vlajčić je, u okviru serijala razgovora Kvaka 23, upozorio da smo , kada je reč o ljudskim i građanskim pravima, na „silaznoj putanji“ koju je on nazvao „početkom fašizacije zemlje“.
„Fašizam nije dovršeno stanje, do fašizma se dolazi takvim gestovima, u Vajmarskoj republici je tri godine uterivan strah u kosti, a onda je došao Hitler i krenuli su nasilje nad komunistima, Jevrejima, konclogori i ostalo“, podsetio je Vlajčić.
On je, u razgovoru sa novinarkom Danicom Vučenić, konstatovao da „mi do te faze još nismo došli, ali se krećemo ka njoj“.
Prema rečima Vlajčića, „unapređivanje ljudskih prava predstavlja proces koji ne može biti spontan, već se svest o ljudskim pravima mora negovati“.
Kako je objasnio, nije ni čudo što „narod naseda na performanse ‘prvorođenog’, imajući u vidu da je veliki broj građana funkcionalno nepismen, da štampu čita četiri procenta, a kablovske kanale gleda 0,2 odsto stanovništva“.
„Zlokobna je rečenica, i ja ću je zapamtiti za ovo malo života koji mi je preostao – da neće ispuniti ni jedan zahtev i da izađe i pet miliona ljudi“, rekao je Vlajčić.
On smatra da je u toj rečenici Aleksandra Vučića „infantilnost povezana sa ozbiljnom pretnjom“, s obzirom na to da predsednik Srbije ima ogromna „ovlaćenja“.
To se, kako je predočio Vlajčić, vidi po tome što je „keramičara postavio na čelo jedne službe, ćevabdžiju na čelo neke druge, čoveka sa ukradenim doktoratom stavio na treće, a unapredio onog koga je, zbog Hercegovačke, nazvao ‘kompletnim idiotom'“.
Zlokobna je rečenica, i ja ću je zapamtiti za ovo malo života koji mi je preostao – da neće ispuniti ni jedan zahtev i da izađe i pet miliona ljudi.
Osvrćući se na proteklu nedelju, povodom 10.decembra, Međunarodog dana ljudskih prava, on je primetio da je počela „formalnim skupovima, a završila ugrožavanjem života novinara“.
Uz ocenu da je nasilje postalo „suština našeg života“, Vlajčić se pozvao na Vladislava Petkovića Disa, koji je „pre 110 godina napisao onu čuvenu pesmu u kojoj je stih: ‘Na vrh su isplivali sutereni'“.
Ljudi koji se poigravaju sa državom, obrazložio je on i to ilustrovao obraćanjem Vučića tokom posete Abu Dabiju, kada je, kao primer „novinarskog dostojanstva, naveo direktorku Studija B“.
Vlajčić strahuje da je vlast „spremna na svaku vrstu nasilja, jer ako im smeta novinar Jovanović iz Grocke, pitanje je na šta su spremni kako bi sačuvali vlast“, pošto „nemaju čemu da se vrate“.
„Keramičar iz Kruševca možda može da se vrati svom poslu, a gde da se vrati predsednik Republike, kad nema dana radnog staža, da ode u London i ponovo prodaje eksere i gvožđe“, upitao je Vlajčić.
Jedan od najpoznatijih filmskih kritičara u regionu, govoreći o moći građana da promene stanje, kao što je to sada slučaj u Francuskoj, podeća da je tradicija demokratskog ponašanja u toj zemlji počela revolucijom pre više od 200 godina „kada smo mi tek izašli iz Karađorđevih čakšira“.
U međuvremenu smo uništili, „negujući kulturu zaborava“, i ono što smo posle Drugog svetskog rata izgradili na delima elite, poput Andrića, Selimovića, Josipa Vidmara, Krleže, Kiša, Borislava Pekića, ukazao je Vlajčić.
Prema njegovim rečima, iskustvo devedesetih nas „čini gorim“, što se vidi na primeru „nepoštovanja i nedelovanja insititucija, koje na našem putu ka Evropi ne ojačavamo, iako imamo sjajne zakone, ali ih niko ne poštuje“.
Kako je precizirao, primer za to je „slučaj novinara Milana Jovanovića iz Grocke koji se obraćao institucijama tražeći pomoć, jer su mu pretili“.
Povodom protesta u Beogradu protiv nasilja, Vlajčić je uočio da su „slučaj Studija B i izveštavanje te kuće isplivali kao ključna tema u kojoj je junakinja direktorka“.
Prema njegovom stavu, reč je zapravo o „manipulaciji i spinu, jer je ta kuća godinama unazad servis Aleksandra Vučića, koji je još jednom uradio prljav posao“, baveći se „propagandom, i to lošom propagandom koja je kontraproduktivna čak i za vlast“.
