Za godinu dana u Srbiji registrovano 5.000 ruskih i ukrajinskih firmi

Od početka godine u Srbiji državljai Rusije su otvorili 616 firmi, čime se broj novih privrednih društava i preduzetnika čiji su osnivači iz Rusije približio broju od 5.000. Broj Ukrajinaca značajno je manji, prošle godine osnovali su 73 firme, a ove godine posao u Srbiji započela  su tri privredna društva i četiri preduzetnika iz Ukrajine.

Kako prenosi Euronews, stručnjaci kažu da novi talas „odliva mozgova“ iz Rusije i Ukrajine donosi našoj zemlji brojne benefite i da bi naša država trebalo da se potrudi da ih zadrži.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije kažu da je u proteklih godinu dana, u Srbiju ušlo 148.927 državljana Ukrajine i 294.656 državljana Ruske Federacije, što znači da je privremeno utočište u našoj zemlji pronašlo više od 440.000 ljudi iz ove dve države.

Prema podacima MUP, u istom periodu Srbiju je napustilo 144.895 državljana Ukrajine i 263.577 državljana Ruske Federacije. Kako su u MUP naveli, državljani Ukrajine mogu da uđu u Srbiju bez vize i borave do 90 dana, a državljani Ruske Federacije do 30 dana.

„Trenutno je po osnovu odobrenog privremenog boravka u Srbiji 23.804 državljana Ruske Federacije i 706 državljana Ukrajine“, navode u MUP Srbije.

U APR-u kažu da najveći broj ovih društava ukrajinskih državljana registrovanih u 2023. godini, ima pretežnu delatnost koja se odnosi na različite oblike trgovine, a najveći broj preduzetnika je registrovan za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem i računarsko programiranje, ali da te delatnosti nisu toliko dominantne.

Šta uključuje deseti paket sankcija Rusiji koji najavljuje EU?

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da u Srbiju nisu došle velike firme i vlasnici krupnog kapitala, već uglavnom pojedinci koji su otvorili svoje male firme. Smatra da se većina neće zadržati u Srbiji i da njihov boravak ovde predstavlja proces tranzicije do neke sledeće destinacije:

Došli su ovde privremeno i većina je prosto odavde ponudila svoje usluge po nekim nižim cenama na tržištu, kompanijama u Evropi. Jedan mali procenat njih je potražio posao i u nekim našim firmama, a procene su da je to oko 7 odsto ljudi, kako kažu u kompanijama koje se time bave

Prema njegovom mišljenju, oni teško mogu da preokrenu neke trendove, a veliko je pitanje i ko od njih namerava da ide dalje, a ko bi se zadržavao.

„Imamo inforamcije da su neki od njih, koji su mogli, već otišli da žive u Bugarsku, Mađarsku, i druge zemlje“, kaže Rajić.

On ukazuje da u Srbiju ne dolaze centrale nekih velikih kompanija koje bi mogle doprineti ozbiljnijem razvoju.

Rajić smatra i da je IT industrija svugde u svetu u ekspanziji, pa da je taj talas i nas zapljusnuo i da su rezultati zbog toga dobri, ali da Srbija još mnogo mora da radi na unapređenju poslovnog okruženja da bi se ovaj sektor razvio.

„Naše kompanije su zbog neuvođenja sankcija Rusiji i tog imidža počele da gube milionske poslove i mi ćemo mnogo više na tome izgubiti, nego što mi možemo da dobijemo dolaskom Rusa. To je jedna iluzija, zanosimo se da nešto time dobijamo“, napominje Rajić.

Prema njegovim rečima, tu nema neke veće ekonomske perspektive, osim da će možda nešto malo pojedinaca ostati ovde nešto duže vremena, ali je to nedovoljno da izmeni neke trendove koji su kod nas, na žalost u opadanju.

Ivana Stefanović advokat partner u advokatskoj kancelariji TSG, koja se između ostalog bavi i radnim dozvolama i dozvolama za strance kaže zda im se najviše obraćaju kompanije koje se bave uslugama savetovanja, konsaltinga, prodajom robe, a da je bilo i marketinških agencija:

Naš Zakon o privrednim društvima ne uslovljava strance da imaju prijavljeni boravak da bi osnovali firmu, ali da bi otvorili svoje nerezidentne bankovne račune oni moraju imati prijavu boravišta, koju zovemo ‘beli karton’, dodaje Stefanović.

Privremeni boravak, kako naglašava, potreban je onima koji će ostati duže od 90 dana u periodu od 180 dana. Ima i onih koji dođu i otvore firmu, ali ne žive u Srbiji, već samo obavljaju delatnost preko srpske firme, ali su oni u manjini.

EU trećinu žitarica uvezla iz Ukrajine i Rusije