Ministarstvo za rad objavilo je nacrt zakona o radnoj praksi koji, između ostalog, propisuje pravo na naknadu za obavljanje prakse u iznosu od najmanje dve trećine minimalne zarade, uvećane za pripadajuće doprinose i porez.
U dokumentu koji je upućen na javnu raspravu, piše da praktikant koji obavlja radnu praksu sa nepunim radnim vremenom ima pravo na naknadu za obavljanje radne prakse srazmerno vremenu provedenom na praksi.
Praktikant će, kako se navodi, imati i prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Pored veoma spore tranzicije, mlade u Srbiji karakterišu i relativno nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada.
Lica starosti od 15 do 24 godine u Srbiji konstantno beleže višu stopu nezaposlenosti od stope zaposlenosti.
Ovo je bio slučaj i tokom 2020. godine kada je stopa nezaposlenosti mladih iznosila 26,6 odsto, dok je stopa zaposlenosti bila na nivou od 20,8 odsto, piše u obrazloženju nacrta zakona.
Novi zakon urediće radno angažovanje ograničenog trajanja koje organizuje poslodavac, a koje praktikantu omogućava da stekne praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine u određenom zanimanju.
Urediće se i način sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu, ali i prava, obaveze i odgovornosti i poslodavca i praktikanta.
Stručne prakse najbolji način za zapošljavanje mladihU Nacrtu je definisano da je praktikant fizičko lice do 30 godina života koje obavlja radnu praksu kod poslodavca kako bi stekao praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veština za rad u određenom zanimanju.
Predlaže se da lice mlađe od 18 godina može da bude angažovano kao praktikant samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje radne prakse i da obavljanje radne prakse nije štetno za njegovo zdravlje.
Radnu praksu može obavljati nezaposleno lice koje ima najmanje 15 godina i koje je steklo najmanje osnovno obrazovanje, a nije steklo radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu, a nezavisno od toga da li je prijavljeno na evidenciju nezaposlenih, navodi se u Nacrtu.
Praktikant radnu praksu može da obavlja tokom prvih devet meseci od završetka školovanja.
U Nacrtu zakona je nabrojano i šta se sve ne smatra radnom praksom.
Praktična nastava i profesionalna praksa koja se ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano delom u srednjoj školi, a delom kod poslodavca ne smatra se radnom praksom.
Radnom praksom se neće smatrati ni učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, kao ni studentska praksa koju visokoškolska ustanova organizuje u okviru osnovnih i master studija.
U radnu praksu neće spadati ni pripravnički staž, volontiranje, ni učenje kroz rad kod poslodavca koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju. Poslodavac će praktikanta, prema predlogu u nacrtu, angažovati na osnovu ugovora o radnoj praksi kojim se ne zasniva radni odnos.
Praktikant će, između ostalog, biti u obavezi da obavesti poslodavca o svom pronalasku ostvarenom tokom radne prakse ili u vezi sa radnom praksom.
„Podatke o svom pronalasku praktikant je dužan da čuva kao poslovnu tajnu i ne sme ih saopštiti trećem licu bez odobrenja poslodavca. Pronalazak iz stava pripada poslodavcu, a praktikant ima pravo na nagradu utvrđenu ugovorom o radnoj praksi“.
Radno vreme praktikanta, kako piše, ne može da bude duže od 40 sati nedeljno, a poslodavac ne sme da zahteva da praktikant obavlja radne zadatke koji nisu predviđeni planom obavljnja radne prakse i za koje nije zaključen ugovor o radnoj praksi.
Javna rasprava o Nacrtu zakona će se održati od 3. do 23. decembra.
PANDEMIJA ODLOŽILA OSAMOSTALJIVANJE MLADIH U SRBIJI