Privredni rast Srbije može da se podstakne povećanjem javnih investicija u infrastrukturu, a ne većom javnom potrošnjom, preko rasta plata i penzija.
To su ocenili članovi Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES).
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, na konferenciji „Ekonomska politika Srbije u 2019. godini“ na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, istakao je da je iz republičkog budžeta moglo da se odvoji oko 300 miliona evra slobodnih sredstava za investicije, a da se ne ugrozi deficit od 0,5 odsto.
„Na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), povećanje zapošljavanja i ukupnu privrednu aktivnost snažan uticaj imaju javne investicije, a ne javna potrošnja“, ocenio je Petrović.
Dodao je da se nedovoljno investira, ne samo u putnu, železničku i komunalnu infrastrukturu, već i u zdravstvo, kao i da za ulaganja nedovoljno odvajaju i javna preduzeća.
On je rekao da je propuštena prilika da se od „viška“ u budžetu, umesto u opremu za vojsku, 200 miliona evra usmeri u puteve i železnicu, a 100 miliona u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine.
Taj novac koji je mogao da se iskoristi za investicije je, prema njegovim rečima, rezultat manjih troškova za kamate na kredite i državne garancije, a 2020. godine slobodnih sredstava će biti manje, pa su i investicije neizvesnije.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da su investicije ključ i neposredni faktor privrednog rasta.
„Rast podstiču i inovacije i tehnološki progres koji su rezultat investicija, pa je nejasno zašto je premijerka (Ana Brnabić) najavila napuštaje ekonomske politike zasnovane na ulaganjima i prelazak na ekonomiju koja će se temeljiti na inovacijama“, rekao je Arsić.
On je ocenio da je jedan od razloga za niske investicije u Srbiji mala štednja građana koja je dva i po puta manja od proseka u zemljama centralne i istočne Evrope, kao i loše institucije i privredni ambijent zbog čega se stranim investitorima daju razne pogodosti i subvencije.
Arsić je ocenio da brži rast zarada od produktivnosti, što je čest slučaj u Srbiji, loše utiče na rast štednje i visinu investicija.
Ekonomista Ljubomir Madžar rekao je da mu „Srbija liči na raj ludaka jer se stanje prikazuje boljim nego što jeste“. „Slušamo svaki dan da je Srbija lider u mnogim stvarima, a po stopi ekonomskog rasta je ustvari na začelju u odnosu na države iz okruženja i nosi fenjer“, rekao je Madžar.
On je istakao da strane investicije imaju dobre i loše strane, a loša je to što ih ugovaraju nestručni ljudi iz vlasti sa ekspertima investitora, zbog čega ugovori često imaju tajne klauzule na kojima ne insistiraju samo stranci, već i domaća vlast.
„Zbog toga su takvi ugovori najpodložniji korupciji“, rekao je Madžar.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić rekao je da „srpska nauka proizvodi višestruko više u odnosu na ulaganja“, ali da će, ako se usvoji zakon o nauci i istraživanju ostaviti štetne posledice na razvoj naučne misli.
„Nacrt zakona o nauci i istraživanu je u javnoj raspravi i prema njemu od 12.000 istraživača sudbina 1.800 je neizvesna jer se osniva Fond za nauku za koji će komisija birati istraživače“, rekao je Radonjić i dodao da će fond imati stalno finansiranje za razliku od istraživača na fakultetima koji će se finansirati, zavisno od projekata.
