Zagađivače na sudu ruše valjani dokazi

Zagađenje životne sredine u Srbiji u poslednje vreme najčešće prijavlju građani, kažu učesnici onlajn panela „Imamo li pravo na zdravu životnu sredinu?“. Prema njihovim rečima, za sudsko procesurianje takvih slučajeva jako je važno da se blagovremeno prikupe neophodni dokazi.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je najveće u Srbiji, pa je nadležno za veliko područje i njemu se prijavljuju brojni slučajevi zagađenja životne sredine, kaže Nena Miloradović-Bjelica, koja je trenutno viši tužilački pomoćnik u tom tužilaštvu.

Prema njenim rečima, prijave takvih slučajeva danas su se uglavnom svele na prijave koje podonose sami građani ili udruženja građana. To su, kako dodaje, najčešće slučajevi nesavesnog odlaganja otpada, životinjskih leševa, krivolov, sečenje ili pustošenje šuma.

Miloradović-Bjelica naglašava da je tada veoma važno da policija, komunalna ili neka druga inspekcija blagovremeno odrade svoj deo posla, jer se u suprotnom neće prikupiti neophodni dokazi i tužilaštvo neće moći da utvrdi odgovornost počinilaca.

Zbog toga građani treba da prijave svaku divlju deponiju policiji ili komunalnoj inspekciji.

„Ukoliko građani to slikaju, pa izađe komunalna inspekcija i nadležna policijska stanica, postojaće povratne informacije i za tužilaštvo,“ napominje Nena Miloradović-Bjelica.

Dobro je i da osoba koja fotografiše upozori zagađivača na to, kako bi izbegla privatni sudski postupak zbog neovašćenog snimanja.

Predstavnica Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu naglašava da se u poslednje vreme dosta prijavljuju slučajevi u vezi sa ubijanjem ili mučenjem životinja koji se zakonski procesuiraju. Dodaje da je veoma važno i saniranje starih deponija po opštinama u Srbiji, posebno zbog pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

Kao veliku pobedu domaćeg pravosuđa, navodi to što su osuđeni meštani Obrenovca koji su zakopali opasni otpad na svojim njivama i time ugrozili životnu sredinu. Takođe smatra da su visoke kazne u tom slučaju bile opravdane.

„Priroda Srbije je bleda slika one prirode od pre 100, pa i 50 godina unazad,“ naglašava načelnik pokrajinske inpekcije za kontrolu zaštite i održivog korišćenja prirodnih dobara i ribljeg fonda Nemanja Ivanović.

On objašnjava da u Srbiji nema dovoljno čuvara da zaštite životnu sredinu od nesavesnih građana, koji praktikuju neovlašćen lov i ribolov ili odlažu otpad u strogo zaštićenim područjima.

Ivanović smatra da su u Srbiji trenutno male kazne za zagađenje životne sredine, ali i da se kaznena politika negde ipak menja, naročito u Vojvodini, gde se novčane kazne kreću od nekoliko desetina hiljada do 150 hiljada dinara.

UGROŽENE EGZOTIČNE VRSTE ŽIVOTINJA

Nemanja Ivanović navodi primere zlostvljanja egzotičnih vrsta životinja, poput pitona ili majmuna, koji se na šetalištima u Srbiji koriste za fotografisanje.

Podseća da su primati, u koje spadaju majmuni, strogo zaštićene vrste životinja i mogu da se drže samo uz ispunjenje strogih uslova. Ipak, građani ga i pored toga često pozivaju i traže savete kako da te životinje drže na svojim privatnim posedima.

Ivanović kaže i da su brojni građani protivnici nelegalnog ribarenja, ali će uprkos tome otići da kupe nelegalno ulovljenu ribu. Ima i onih koji žele da prijave neregularnosti, ali anonimno, što otežava dalje postupanje.

To su, prema njegovim rečima, razlozi zbog kojih treba da se radi na unapređenju svesti građana o očuvanju životne sredine. Ističe i da su avanture terenskim kvad vozilim po Fruškoj Gori i Deliblatskoj peščari, nepotrebne i da mogu da štete zaštićenom područjima.

Jovan Rajić, advokat i predstavnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), kaže da je to udruženje do sada vodilo brojne slučajeve koji se odnose na narušavanje životne sredine u Srbiji.

Sudska praksa u tim slučajevima nije ista u svim lokalnim samoupravama.

Prema Rajićevim rečima, kada se pred sudovima procesuira zagađenje životne sredine, nema dovoljno ujednačenih uputstava viših organa uprave o tome kako treba da se postupa u određenoj situaciji.

Rajić kaže da je u slučajevima protiv velikih investitora, poput kompanije Zi Đin u Boru ili fabrike guma Ling Long u Zrenjaninu, primetna izvesna rezerva nadležnih institucija, naročito kada inspekcije treba da utvrde činjenično stanje na terenu.

Rajić dodaje da se RERI tokom prošle godine obraćao nadležnoj inspekciji u vezi sa radom postrojenja u vlasništvu Elektro-provrede Srbije, zbog prekomerne emisije sumpor-dioksida. Naglašava da u takvim slučajevima nadležne institucije često selektivno primenjuju propise.

Podsetimo, RERI je uspeo da ospori gradnju gondole na Kalemegdanu u Beogradu. Predstavnik te organizacije navodi da je važna pobeda u tom procesu bila odluka nadležnog Upravnog suda kojom je potvrđeno da građevinska dozola za gondolu nije mogla da se izda pre izrade studije o uticaju projekta na životnu sredinu.

Čedomir Savković