Zakon o digitalnoj imovini uvodi celo tržište u zakonske tokove

Predlog zakona o digitalnoj imovini, koji se ove nedelje nalazi u skupštinskoj proceduri, po prvi put će regulisati tržišta digitalne imovine, omogućiti finansiranje poslovanja putem „investicionih tokena“, a u cilju razvoja tržišta kapitala i smanjenja zloupotreba na ovom tržištu.

Digitalna imovina, odnosno virtuelne valute, do sada su bile uređene samo Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Tek će novi propis definisati digitalne valute, tokene, uslove za obavljanje poslova sa tom imovinom, propisati način i uslove licenciranja pružaocima digitalnih usluga, iako u Srbiji već postoji nekoliko kompanija koje posluju na tom tržištu.

Time bi trebali da se stvore uslovi da se u digitalnoj trgovini počne sa primenom i ostalih pravnih propisa koji uređuju imovinu (obligacioni i svojinskopravni odnosi, založno pravo, krivični zakon).

Glavna novina je mogućnost da se svi učenici na tržištu kapitala, pre svega brokersko-dilerska društva i berza, uključe na tržište digitalne imovine.

Usvajanje zakona će omogućiti izdavanje finansijskih instrumanata u obliku digitalne imovine, koje do sada nisu bile propisane Zakonom o tržištu kapitala.

Uslovi koje mora da ispuni digitalna imovina da bi postala finansijski instrument su:

• da nema odlike akcija;
• da nije zamenljiva za akcije, i
• da ukupna vrednost digitalne imovine koju izdaje jedan izdavalac u toku 12 meseci ne prelazi iznos od tri miliona evra u dinarskoj protivvrdenosti, po zvaničnom srednjem kursu NBS.

Predlagači zakona navode se da će ova novina dovesti do značajnog povećanja obveznica i da će inicijalne javne ponude poteći i od malih i srednjih preduzeća, jer je postupak izdavanja finansijskih instrumenata u obliku digitalne imovine, u skladu sa ovim Predlogom zakona, daleko jednostavniji i jeftiniji od postupka izdavanja finansijskih instrumenata koji su definisani Zakonom o tržištu kapitala.

Uvodi se „beli papir“ kao informator ili prospekt u cilju izdavanja digitalne imovine, putem kog investitor može da se upozna sa prednostima i rizicima ulaganja u ovakvu imovinu, ali i da dobije više informacija o tehnologiji i licima koji su učestvovali u dizajniranju digitalne imovine.

Informacije navedene u „belom papiru“ moraju biti sažete, pregledne i razumljive i prikazane na način koji omogućava njihovu jednostavnu analizu i ne sme navoditi na pogrešan zaključak. 

Dodatno, privrednici će imati na raspolaganju nekoliko inovativnih mogućnosti za razvoj poslovanja (npr. Izdavanje investicionih tokena zbog prikupljanja kapitala ili pokretanje platformi za razmenu digitalne imovine).

Takođe, Predlog zakona definiše i meghanizme za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, kao što su manipulacije i insajdersko trgovanje.

Kontrole će sprovoditi Narodna banka Srbije kada su virtuelne valute u pitanju, a Komisija za hartije od vrednosti, kada su u pitaju digitalni tokeni.

Nadležnost za licenciranje i nadzor nad poslovanjem je podeljena izmedju NBS (virtuelne valute) i Komisije za hartije od vrednosti  (investicioni tokeni, odobravanje belog papira, sekundarno trgovanje, licenciranje, nadzor nad pružaocima usluga, davanje mišljenja o primeni zakona itd).

Biće uspostavljen i poseban veb portal za komunikaciju između nadzornih organa i pružaoca usluga i za podnošenje dokumentacije vezane za poslovanje, što bi trebalo da spreči dupliranje troškova.