Zakon o javnim nabakama

Neretko se u Srbiji događa da mašine stoje na gradilištima ili da usred zime škole nemaju lož-ulje, jer nabavke stopiraju „profesionalni obarači tendera”. To nije sprečeno ni novim Zakonom o javnim nabavkama, koji je u primeni nepunih godinu dana, pa je sve izvesnija njegova izmena. Tokom posete „Kolubari” u Lazarevcu, to je i nagovestio prvi potpredsednik odlazeće srpske vlade i izvesno budući premijer Aleksandar Vućić, čija je Srpska napredna stranka predložila taj zakon.

Od 2002. godine, kad su javne nabavke u Srbiji prvi put zakonom regulisane, nekoliko puta su menjani propisi u toj oblasti, kako bi se sprečile zloupotrebe i postigle što veće uštede. Nabavke za potrebe države, lokalnih samouprava, javnih preduzeće i ustanova, na koje se godišnje potroši oko tri milijarde evra, označene su kao oblast gde je korupcija bila najraspostranjenija i gde postoji prostor da se smanje budžetski troškovi. Novim zakonom je to u dobroj meri postignuto, jer je ukupna vrednost javnih nabavki u 2012. godini bila 303,7 milijardi dinara, a u 2013. je pala na 262,9 milijardi dinara, što znači da su uštede iznosile 40,8 milijardi dinara. To je oko 355 miliona evra, a da pritom nije smanjen obim nabavki. Uštede su postignute, pre svega zahvaljujući većoj konkurenciji učesnika na tenderima.

„Koliko su javne nabavke transparentne i koliko je omogućeno slobodno delovanje konkurencije, može se proceniti na osnovu zastupljenosti otvorenog postupka, kao i pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva. Naime, otvoreni postupak karakteriše puna transparentnost i najslobodnije delovanje konkurencije, dok pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva obeležava odsustvo transparentnosti i veoma ograničena konkurencija. Novina u Zakonu o javnim nabavkama je to što je uvedeno rešenje po kome Uprava za javne nabavke daje prethodno mišljenje za pokretanje pregovaračkog postupka, dok je ranije naručilac sam odlučivao o pokretanju pregovaračkog postupka i nije bilo prethodne, preventivne kontrole.

Kao rezultat toga, znatno je smanjeno učešće pregovaračkog postupka u ukupnim nabavkama  sa 28 odsto u 2012. godini na 10 odsto u trećem kvartalu 2013. i 12 odsto u četvrtom kvartalu”, rekao je za Novu ekonomiju Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke.

Po tim podacima Srbija je i dalje u lošijoj poziciji od zemalja Evropske unije, gde je učešće pregovaračkog postupka bez objavljivanja oko pet odsto. Najčešći osnovi za primenu takvog postupka bili su tehnički i umetnički razlozi, hitnost i dodatni radovi i usluge. Za pohvalu je, prema rečima Jovanovića, što je vrednost pregovaračkog postupaka sa samo jednim ponuđačem, kod koga je konkurencija isključena i gde potencijalno ima najviše mogućnosti za zloupotrebe, smanjena u četvrtom kvartalu 2013. godine tri puta u odnosu na isti period prethodne godine. U istom periodu, vrednost postupaka po „hitnosti“ gde Uprava takođe daje mišljenje, smanjena je za trećinu, dok je vrednost dodatnih radova i usluga, gde postoje visoki rizici od zloupotreba, smanjena čak sedam puta.

To što je primenom novog Zakona o javnim nabavkama povećan broj žalbi ponuđača, za Sašu Varinca, direktora Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, očekivano je. Komisija je 2013. primila 1.595 zahteva za zaštitu prava, što je 39 odsto više nego u 2012. godini.

Nastavak teksta možete pročitati u devetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“