Vesti iz zemlje

14.10.2021. 16:01

Nova ekonomija/Anđela Đorđević

Autor: Nova Ekonomija

Zantatski poslovi ne treba da budu hobi, već isplativa delatnost

Održan je okrugli sto na temu zaštite porekla i kvaliteta zanatskih proizvoda u organizaciji NALEDA. Povod predstavlja inicijativa žena iz Etno mreže koje su se usaglasile oko zajedničkih standarda kvaliteta koji će biti registrovani pri ...

Nova ekonomija/Dimitrije Gašić

Udruženje Etno mreža, asocijacija proizvođača rukotvorina iz cele Srbije, najavilo je da će domaća radinost uskoro biti registrovana kod Zavoda za intelektualnu svojinu, pod nazivom Kolektivni žig. Primer je kolektivni žig „Original“, koji je pod jedan brend uveo mnoge proizvođače autentične hrane iz Srbije nakon što su se članice Etno mreže usaglasile oko zajedničkih standarda kvaliteta svojih proizvoda, što će im omogućiti bolji plasman robe.

Na okruglom stolu posvećenom poreklu i kvalitetu zanatskih proizvoda, u organizaciji Etno mreže, NALED-a i Švajcarskog programa za zaštitu intelektualne svojine, panelisti su se saglasili da Srbija ima jedno od najbogatijih i najraznovrsnijih kulturnih nasleđa u Evropi.

Problem sa kojim se susreću danas je nerazvijena svest o tom kulturnom nasleđu, ali je za očuvanje nematerijalne baštine neophodnod da ona bude i ekonomski isplativa. 

Kolektivni žig je trenutno razvijen za pet proizvoda i dva sa geografskim poreklom, a to su pirotski ćilim i peškiri šabačkog kraja. 

„Uz izuzetak nekoliko rukotvorina sa geografskom oznakom, zanatski proizvodi se prodaju po cenama nižim od realnih kroz neadekvatne kanale za plasman, a proizvođači gube vrednost zbog nedostatka svesti javnosti o značaju očuvanja nasleđa i poverenja u kvalitet i poreklo proizvoda. Da bi se ovo stanje promenilo, potrebna je podrška države kroz konkretne mere podrške za proizvođače i zanatska udruženja za registraciju oznake porekla ili upis na nacionalnu listu nematerijalnog nasleđa i zatim za pakovanje, brendiranje i plasman“, rekla je izvršna direktorka NALED-a i predsednica Etno mreže Violeta Jovanović.

Dragana Tar, direktorka švajcarskog programa za zaštitu intelektualne svojine, navela je da proizvodi sa geografskim poreklom nisu dovoljno vrednovani i promovisani na tržištu.

Prema njenim rečima, upravo kolektivni žig može da bude jedan od načina da se pomogne proizvođačima da ne prolaze samostalno kroz procedure kontrole i sertifikacije, već da im se pruži podrška i pomoć kroz saveze i asocijacije.  

Foto: Dimitrije Gašić

Pirotski brendovi su upravo i nastali kako bi se procesi proizvodnje prilagodili geografskim i vremenskim uslovima, odnosno nemogućnošću da se namirnice održe u uslovima bez struje i moderne tehnike, rekao je Miloš Colić, zamenik gradonačelnika Pirota.

On je naglasio da je sada problem tradicionalne domaće radinosti nedostatak radne snage u proizvodnji čuvenog pirotskog ćilima, kačkavalja ili peglane kobasice.

Kao primer naveo je porudžbinu velikog ćilima za Hilandar, na koji se čeka već nekoliko meseci. On smatra da tkalje nemaju „materijalnu satisfakciju kakvu treba da imaju“. 

Da bi se promovisali proizvodi koji su, na prvi pogled, „dosadni“ ili isuviše tradicionalni, treba ih izvući iz konteksta, rekao je jedan promotera akcije muzičar Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus.

Kao primer za to, pokazao je sako koji je nosio, koji je napravljen od starog i oštećenog ćilima. 

„Proizvod koji je ručni rad treba da bude nešto potpuno drugo. On treba da bude skup. Njegova cena treba da se odredi tako što (ćemo znati) kolika je satnica žene koja ga proizvodi, da ona može da plati račune. Tog momenta će posao prestati da bude hobi. Meni je muzika prestala da bude hobi kada sam za jedno veče zaradio više nego moj otac za mesec dana“, rekao je Rambo. 

Jedan od ciljeva je da se ženama koje učestvuju u očuvanju starih zanata omogući da stvore sebi izvor prihoda. Tržište zanataskih proizvoda u našoj zemlji je trenutno u razvoju. Cilj je da kupci ne budu samo institucionalni i iz privrede, već i svakodnevni turisti kao i naši ljudi iz inostranstva, rečeno je na okruglom stolu.

Anđela Đorđević

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.