Zaposleni u Srbiji i dalje lažiraju bolovanja, kaže zvanična statistika.
Podatak republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pokazao je da je 11% radnika tokom 2017. bilo na bolovanju iz potpuno neopravdanog razloga.
Koji razlozi najčešće leže iza takve statistike?
Sigurno ste nekada svom šefu javili, da zbog bolesti nećete doći na posao…
A sigurno znate i nekog, kome je i najmanja zdravstvena nelagoda, dovoljna da se ne pojavi na poslu… Zna se koliko – 2017. godine pokrenuto je više od 1.300 kontrola sumnjivih bolovanja.
„Bolovanja su neopravdana uglavnom zato sto medicinski nisu opravdana na osnovu odluke lekarske komisije, kako je u postupku kontrole utvrđno ili je u pitanju sporna dužina te privremene sprečenosti“, kaže Vesna Ignjatović iz RFZO.
Sumnje uglavnom prijavljuju poslodavci. Oni koji lažiraju, kao pokriće najčešće koriste bolove u leđima, vrtoglavicu, anksioznost i depresiju. Vrlo često cilj je 30 slobodnih dana.
„To su dijagnoze ljudi koji su još uvek radno funkcionalni u psihijatrijskom smislu i te epizode depresivnosti ili anksioznosti samo trenutno naruše neki njihovu stabilnost koja se veoma brzo uz pomoć terapije vrati u neki svoj željeni nivo“, kaže Aleksandar Vujošević, psihijatar.
Zbog loše statistike, država obećava rigoroznije kotrole.
„Broj kontrolisanih privremenih sprečenosti za rad u 2017. je veći nego u 2016, a i broj neopravdanih je veći nego u 2016.“
U nekim država postoje komisije koje obilaze zaposlene dok su na bolovanju. Ukoliko ih ne zateknu kod kuće ili u bolnici, zna se šta sledi. I zato, pre nego što bude kasno, recite sebi…