Sajt Poslovi.infostud.com u saradnji s vodećim portalima za oglašavanje poslova u BiH i Hrvatskoj, sproveo je istraživanje o stanju na tržištu rada u sve tri zemlje. U istraživanju je učestvovalo više od 4.000 ispitanika, odnosno 1.000 iz Srbije.
Do kraja godine većina ispitanika iz Srbije (64 odsto) ne očekuje niti povišicu, niti napredovanje (58 odsto). Ove godine povišicu je već dobilo 7 odsto ispitanika, a napredovalo je njih 4 odsto. U najvećoj meri povišicu i napredovanje očekuju ispitanici iz Bosne i Hercegovine, a najmanje ispitanici iz Hrvatske.
Bez obzira na krizu, dve trećine zaposlenih ispitanika iz Srbije planira promenu posla. Svaki peti anketirani je izjavio da ne želi da menja posao. Oko 16 odsto planira da posao promeni samo u slučaju nužde. Kao i prošlih godina, posao najviše nameravaju da promene ispitanici iz Srbije, a najmanje Hrvati.
Od gubitka posla najviše strahuju Hrvati
Zanimljivo je da je oko 53 odsto ispitanika iz Srbije navelo da se ne boji za svoje radno mesto. Najveću zabrinutost zbog gubitka posla u regionu su izrazili Hrvati (45 odsto), u odnosu na 36 odsto ispitanika iz Srbije i 37 odsto ispitanika iz BiH. Kada bi mogli da biraju idealnog poslodavca, oko 32 odsto učesnika istraživanja iz Srbije izabralo bi stranog vlasnika. Oko četvrtine anketiranih najradije bi radilo za sebe, dok bi svaki peti radio za državu.
Država kao poslodavac podjednako je popularna u sve tri zemlje, a rad za domaćeg privatnog poslodavca podjednako je neprivlačan svima.
Na radnom mestu ispitanicima su najbitniji međuljudski odnosi, zatim priznanje za obavljen rad. Novac se nalazi tek na trećem mestu i blizu četvrtine ispitanih je izjavilo kako im je to najvažniji aspekt.
Nemogućnost pronalaska posla nakon školovanja
Kada je reč o razlozima nezaposlenosti, u Srbiji je trećina ispitanika navela da je nezaposleno, jer nakon školovanja nisu pronašli posao, podjednak procenat ispitanika navodi da je nezaposleno, jer im je istekao ugovor na određeno ili su zbog posla ostali zbog ekonomske krize.
Otkaz zbog nekog drugog razloga je dobilo osam odsto anketiranih, dok se sedam odsto odlučilo da otkaz da kako bi pronašli bolju poslovnu priliku.
Gotovo trećina nezaposlenih ispitanika bez posla je od jedne do tri godine, a sličan je i broj onih koji su bez posla manje od godinu dana. Oko 17 odsto anketiranih nezaposlenih ne radi više od pet godina.
Najkraći „staž“ nezaposlenosti imaju ispitanici iz Hrvatske, njih 27 odsto nezaposleno je tri meseca, dok je takvih 14 odsto u Srbiji, odnosno 15 odsto u Bosni i Hercegovini.
Traži se bilo kakav posao
Kao i prošlih godina, većina nezaposlenih ispitanika, gotovo 70 odsto traži bilo kakav posao – bez obzira da li je u vezi sa strukom. Isključivo u svojoj struci radila bi trećina ispitanika, a njih 2 odsto izabralo bi posao izvan struke.
Za 63 odsto nezaposlenih ispitanika pri odabiru posla najvažnija je sigurnost radnog mesta i novac, dok je za nešto manje ispitanika (58 odsto) važna mogućnost profesionalnog usavršavanja i napredovanja.
Čak dve trećine anketiranih iz Srbije smatra da je za dobijanje posla prvenstveno važno iskustvo, potom znanja i veštine i na kraju sreća.
U Hrvatskoj i BiH gotovo 70 odsto nezaposlenih je navelo da je za dobijanje posla potrebna veza, koja se u Srbiji našla na četvrtom mestu.
Većina ispitanika spremna je da volontira ukoliko bi postojala mogućnost stalnog zaposlenja, njih najviše bi volontiralo do mesec dana, odnosno, trećina bi volontirala do tri meseca.
Prvo diploma, pa onda traženje posla
Polovina ispitanika, koji se školuju u Srbiji, očekuje da će posao naći u roku od šest meseci. Nešto više od četvrtine smatra da će im biti potrebno godinu i više. Da će posao tražiti pola godine do godine dana smatra 18 odsto ispitanika, a petina smatra da će im biti potrebno šest meseci do godinu dana.
Oko polovine anketiranih, koji se još školuju, smatra da je najbolje posao tražiti odmah nakon završetka obrazovanja, dok bi ih 33 odsto to činilo tokom školovanja. Slični podaci važe i za BiH, dok najveći broj ispitanika iz Hrvatske smatra da posao treba tražiti još tokom formalnog obrazovanja.
Najveći broj anketiranih iz ove grupe, troškove podmiruje zahvaljujući roditeljima, nešto više od trećine navodi da povremeno honorarno radi. Daleko veći procenat ispitanika, preko polovine iz BiH i Hrvatske navodi da imaju honorarne poslove.
