Zašto Grad Beograd ne naplaćuje dugove i za male pare iznajmljuje stanove i lokale?

Grad Beograd poseduje na hiljade hektara građevinskog zemljišta i hiljade lokala i stanova od čijeg zakupa, odnosno iznajmljivanja prihoduje. Međutim, izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije pokazuje da su prihodi grada po tom osnovu sve manji.

Razloga je mnogo – od toga da grad ne naplaćuje dugove – pa neki volšebno i nestaju, do toga da za male pare izdaje stanove i lokale. 

Savet za borbu protiv korupcije konstatuje da se u gradu naveliko krši Zakon o javnoj imovini.

Zamislite da na Terazijama iznajmite poslovni prostor od 300 kvadrata za samo 300 evra? Takav srećnik postoji, ne zna se ko je, ali zna se ko ga je usrećio – Grad Beograd. I ne samo njega, već i komšiju pored, koji od grada iznajmljuje prostor od 122 kvadrata i koji bi, hipotetički mogao da bude i korisnik socijalne pomoći, jer ga mesečna kirija košta svega 13.523 din.

To su samo neki od podataka koji su zapanjili i Savet za borbu protiv korupcije, dok je pravio izveštaj o tome kako grad raspolaže javnom imovinom – zemljištem, stanovima i poslovnim prostorom.

„Od 2012. godine, mi smo pratili, došlo je do drastičnog smanjenja prihoda po ovim osnovama, ali koliko tačno? To ne možemo da kažemo, mogli bismo tek kada bismo od Direkcije za građevinsko zemljište dobili precizne podatke“, navodi Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije.

Direkcija: Dostavljanje tih podataka bi ugrozilo naše poslovanje

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda potrudila se, međutim, da Savetu posao oteža na svakom koraku. Na pitanje koliko je, od 2011. do 2015, Grad prihodovao od zakupa građevinskog zemljišta i naknada za njegovo uređenje, Direkcija je ovako odgovorila: 

„Dostavljanje takvog podatka Savetu zahtevalo bi angažovanje svih zaposlenih u Direkciji, što bi ugrozilo njeno redovno poslovanje“.

Takav odgovor Savet tumači kao prikrivanje pravog stanja, odnosno očiglednu opstrukciju. I nije bila jedina. Direkcija nije odgovorila ni na pitanje gde je i kako 2015. nestao dug iz 2013. od 566 milliona dinara. Toliko su na ime zakupa gradskog zemljišta dugovale kompanije Pivej invest i So-lo invest koje, da stvar bude gora, nemaju zaposlene i ne ostvaruju nikakve prihode poslednjih godina, pa se postavlja pitanje kako bi taj dug uopšte i vratile?

„Pripisujemo nekim zakulisnim radnjama, jer nemoguće je da pet miliona evra tako nestane, kako se isknjižilo, na osnovu čega? Jednostavno mi nismo mogi da dobijemo podatke. Ako neko smatra da nije dužan da da podatke, ako ih krije, i pored toga što Poverenik naloži da se ti podaci daju, onda ja samo sumnjam na korupciju“, kaže Jelisaveta Vasilić.

Kao Vladino telo, u svojim preporukama, Savet traži da reaguju nadležne institucije, Ministarstvo finansija, državni revizor. Savet predlaže i da gradonačelniku Beograda budu smanjena ovlašćenja jer, kažu, veruju da postoji mnogo toga što se ne vidi.

„Mislimo da gradonačelnik stoji iza mnogo toga“, kaže Vasilić.