Zašto nam izumiru ptice

Procenat ugroženih vrsta ptica u našoj zemlji nešto je veći od evropskog i svetskog proseka. 

Petnaest vrsta već je iščezlo iz Srbije (npr. ruševac, beloglava patka, mala droplja, crni strvinar i istočni trstenjak). Za još nekoliko kritično ugroženih (uključujući i sada već čuvenog orla krstaša, veliku droplju i morskog žalara) opstanak je krajnje neizvestan i zavisi od nekolicine preostalih jedinki, pokazuje nedavno objavljena publikacija „Crvena knjiga faune Srbije III – ptice“ (u daljem tekstu Crvena knjiga ptica Srbije). 

Većina vrsta ugrožena je usled raznih vidova uništavanja staništa (pre svega zbog nekontrolisane izgradnje turističke ili energetske infrastrukture, eksploatacije šuma ili intenziviranja poljoprivrede). Ipak, neke od njih još uvek su lovne vrste (npr. grlica, jarebica, prepelica, jastreb i dr) što znači da ih ugrožava legalna ekploatacija, koju nažalost prate i masovni slučajevi kršenja zakona. 

Deo ugroženih vrsta ne živi samo u udaljenim i divljim predelima, već nastanjuje staništa u našoj neposrednoj blizini i direktno zavise od načina na koji koristimo prostor.

 Moguće im je pomoći relativno malim (izvodljivim) modifikacijama poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva ili uređenja gradova i sela. Proširivanje mreže zaštićenih područja spada takođe među ključne mere zaštite koje predlažu stručnjaci.  

Gotovo sve ugrožene ptice u Srbiji zaštićene su zakonom, ali za većinu njih preporuka je unapređenje primene zakona na terenu i ulaganje u aktivnu zaštitu, odnosno unapređenje uslova za opstanak. Zaista, nekolicina ugroženih vrsta koje se u Srbiji naglo oporavljaju (npr. modrovrana Coracias garrulus i beloglavi sup Gyps fulvus) su upravo ptice u čiju se zaštitu ulaže mnogo napora. 

Dugo očekivana publikacija Crvena knjiga ptica Srbije izašla je iz štampe početkom 2019. godine. Knjiga koja je dobila stauts „istaknute monografije nacionalnog značaja“  rezultat je trogodišnjeg rada tima sačinjenog od 36 autora, a svoj doprinos njenom sadržaju i izgledu dalo je više stotina posmatrača i fotografa ptica, okupljenih oko Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (u daljem tekstu DZPPS). 

Crvena knjiga ptica Srbije čiji su izdavači Zavod za zaštitu prirode Srbije, Departman za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu i DZPPS,  bavi se najvrednijim i najosetljivijim delom faune naše zemlje – ugroženim vrstama kojima preti neposredna opasnost od iščezavanja.

Tim koji je radio na Crvenoj knjizi ptica Srbije imao je zadatak da proceni rizik od iščezavanja 352 pouzdano zabeležene vrste ptica. U Crvenu listu uključeno je 123 vrste čija je populacija koja se u našoj zemlji razmnožava i/ili boravi u toku seobe i zimovanja ugrožena i 25 dodatnih vrsta koje su ugrožene u Evropi ili u Svetu, a opasnost od iščezavanja im u našoj zemlji ili ne preti ili je rizik nemoguće proceniti iz različitih razloga. 

Za vrste čije su populacije ugrožene u Srbiji detaljno su analizirane brojnosti, promene veličine populacije u toku poslednjih decenija, rasprostranjenje, ekologija, uzroci ugroženosti i mere zaštite koje se primenjuju i preporučuju. 

Crvena knjiga ptica Srbije nastala je u momentu kada su zahvaljujući učešću velikog broja profesionalnih i amaterskih prirodnjaka (tzv. citizen science) u našoj zemlji realizovani projekti koji relativno pouzdano opisuju stanje populacija ptica. 

U širokoj javnosti prisutno je blago nerazumevanje termina „ugrožena vrsta“. Nekada ugroženim vrstama smatramo one koje najčešće stradaju, nekada one koje su naročito retke ili koje su zaštićene. Međunarodna unija za zaštitu prirode (International Union for Conservation of Nature – u daljem tekstu IUCN) pod ugroženim vrstama podrazumeva one kojima preti najveći rizik od iščezavanja, odnosno izumiranja. 

Brojni prirodni procesi na našoj planeti Zemlji drastično su poremećeni čovekovim delovanjem što bez dileme dovodi do promena u životnoj sredini. Jedna od najupečatljivijih promena, naročito izražena u toku poslednjih nekoliko vekova je izumiranje vrsta sa kojima delimo planetu. 

Naučnici se slažu da vrste izumiru brzo, čak 100 do 10.000 puta brže u odnosu na tzv. pozadinsko izumiranje koje odlikuje evoluciju života na Zemlji. To znači da  vrste nestaju sa lica zemlje tempom koji je sličan periodima tzv. masovnih izumiranja, kojih je u toku geološke istorije bilo pet (u toku poslednjeg i najpoznatijeg, nestali su i svima poznati dinosaurusi). 

Naravno, izumiranje vrsta sa kojima delimo planetu ima ogromne posledice po mogućnost za opstanak čoveka kao vrste, zbog čega je zaštita prirode od druge polovine 20. veka postala važno političko pitanje. Uspeh napora čovačanstva da zaštiti prirodu nekako se mora meriti, zbog čega je važno proceniti koliki je rizik od iščezavanja vrsta (ili nižih taksona kao što su podvrste ili populacije). 

Zato IUCN od 60-tih godina prošlog veka radi na razvijanju kriterijuma za procenu rizika od iščezavanja i popunjavanju baze sa izveštajima o ugroženosti oko 100.000 vrsta (trenutno), koju nazivamo Crvena lista (IUCN Red List).

Univerzalni protokol za procenu rizika od iščezavanja izuzetan je izazov jer su biljke, životinje i gljive koje nas okružuju nesagledivo različite u pogeldu načina i dužine života, strategije razmnožavanja i svoje evolutivne istorije. Pored toga, različiti procesi mogu da dovedu do iščezavanja. 

Očigledno je da su malobrojne vrste podložne iščezavanju, ali isti nivo rizika preti i veoma brojnim organizmima čija populacija naglo i kontinuirano opada ili vrstama koje naseljavaju izuzetno mala područja.  

IUCN je definisao ukupno pet kriterijuma i devet kategorije ugroženosti  na osnovu kojih je moguće utvrditi rizik od iščezavanja svake vrste. Pored utvrđivanja rizika od potpunog išezavanja sa lica Zemlje, sličan protokol moguće je primeniti na određene regione (kao što su npr. pojedine države), čime se utvrđuje rizik od regionalnog iščezavanja. Crvena knjiga ptica Srbije zasnovana je upravo na ovom procesu.

Svi koji su o Crvenoj knjizi govorili na jednoj od dve promocije u toku 2019. istakli su da značaj knjige zavisi do toga ko će je čitati i da li će se preporuke iz nje primenjivati u praksi. Ukoliko se upozorenja stručnjaka o ugroženosti vrsta i potrebama ulaganja u njihovu zaštitu shvate ozbiljno od strane relevantnih donosioca odluka – možemo se nadati da bar neke od njih čeka bolja budućnost. U suprotnom,  buduće generacije u Srbiji neće imati prilike da posmatraju mnoge od vrsta koje su u knjizi opisane, a buduće Crvene knjige ptica Srbije biće sve deblje i  sa više novih ugroženih vrsta.

Dimitrije Radišić, 

član uredničkog tima Crvene knjige ptica Srbije