Zašto padaju cene srpskog kukuruza na svetskim berzama

Cena kukuruza, u Srbiji – najvažnije žitarice, prošle nedelje se na svetskim berzama približila istorijskom minimumu.

Jedan od razloga je rod bolji od očekivanog u žitnom pojasu u Sjedinjenim Državama, gde se praktično, na Čikaškoj berzi, određuje svetska cena žitarica.

Mada najveći broj naših poljoprivrednika nikad neće kročiti američku državu Ajovu cena kukruza u Srbiji se između ostalog određuje – ovde. Pored Ajove u Ilinoisu se nalazi Čikaška berza, gde se obavi najveći broj transakcija žitaricama na svetu. Amerika prosečno proizvede 300- 350 miliona tona kukuruza na 39 miliona hektara, od čega izveze 20% tako da rod ovde određuje – cenu bilo gde – a ove godine rod će biti – fantastičan. 

Američki farmeri nisu nikad imali bolji rod kukruza – i praktično nikad neće manje zaraditi. Mada postoji program osiguranja od niskih cena koji finansira federalna vlada najveći broj seljaka neće moći da ga naplati. 

„U četrdeset godina bavljenja poljoprivredom nisam imao ovake prinose soje i kukruza. Ali cena proizvodnje nije pala – a pale su otkupne cene. U prošlih deset godina nisam zaradi manje novca. Cena kukruza je danas 2,17 dolara za bušel“, kaže farmer Bob Lond iz centralne Ajove. 

To je oko 11,5 dinara po kilogramu. U Srbiji je u ovom momentu cena kukruza 13 dinara. 

Jedan od najvećih problema u Srbiji ove vlažne jeseni je sušenje zrna na 14 posto vlage koliki je propisan standard. U Americi je standard za skladišenje 16% vlage. Samo dva procenta razlike znači milijarde uštede. 

Jedano od objašnjenja ekstremnih prinosa ove godine je i broj biljaka po hektaru. Dok se u Srbiji seje prosečno 70 000 biljaka po hektaru u SAD je to 90 000. 

I pored toga što su cene na svetskim berzama dotakle dno stručnjaci procenjuju da bi zbog jačanja dolara paradoksalno moglo da dođe do rasta cena kukruza u Srbiji a i da bi sredinom zime moglo da dođe do jače tražnje zrna.