Zašto se novi film „Boj na Kosovu“ neće snimati u Kruševcu?

U Lipovičkoj šumi, nedaleko od Beograda, uskoro će se za potrebe snimanja nove verzije filma „Boj na Kosovu“ graditi replika srednjevekovnog Kruševca, koja će koštati oko 1,5 miliona evra. Iako je reditelj filma Gaga Antonijević, rekao da je postojala alternativa da se za potrebe snimanja dođe u Kruševac, kasnije je rekao i da bi se „to ispostavilo kao dosta komplikovanije“, piše portal Odjek.rs.

Polemika o izboru lokacije izbila je na društvenim mrežama brojne komentare i pitanja, jer se u Kruševcu, između ostalog, nalaze ostaci Lazarevog grada, utvrđenja koje je podigao knez Lazar Hrebeljanović, učesnik bitke koja se odigrala 1389. godine.

U kruševačkoj Gradskoj upravi su za Odjek potvrdili da je kontakata u vezi sa produkcijom filma bilo, ali da se ispostavilo da snimanje nije moguće obaviti u Lazarevom gradu.

„Gradsku upravu kontaktirao je Maksa Ćatović, filmski producent i menadžer, a tema razgovora je bila projekat novog filma Boj na Kosovu. Obišao je crkvu Lazaricu i Lazarev grad. U Lazarevom gradu je nemoguće instalirati opremu i scenografiju shodno zahtevima filma, kako zbog ograničenog prostora, tako i zbog zaštite kulturno-istorijskog kompleksa i bezbednosti filmskih radnika“, navedeno je u odgovorima dostavljenim ovom portalu.

Na pitanje koliko bi za kulturu i turizam Kruševca značila rekonstrukcija Lazarevog grada, odnosno da li je ovo bila prilika da se taj posao makar delimično obavi, iz tamošnje gradske uprave odgovaraju da „nije bilo reči o rekonstrukciji Lazarevog grada jer to podrazumeva nešto sasvim drugo“.

„Ovde se radi o postavljanju scena za film, a ne o rekonstrukciji starog grada i sve je pogrešno protumačeno“, piše u odgovorima.

Inače, prema podacima Gradske uprave, prva faza radova na restauraciji i konzervaciji Kruševačkog grada izvedena je 2018. i 2019.godine po projektu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Tada je Ministarstvo kulture i informisanja obezbedilo pet miliona dinara, a Grad Kruševac pola miliona dinara.

Predmet konzervatorsko-restauratorskih radova bio je zapadni zid bedema ka Strahinjićevoj ulici u dužini od četrdesetak metara. Sanacijom i delimičnom rekonstrukcijom ovog poteza bedem je nadzidan do najviše pet metara, u gabaritu kojim se jasnije sagledava arhitektura i forma čitavog utvrđenja.

Istovremeno su očišćeni i učvršćeni dotrajali delovi bedema, koji su rekonstruisani i konzervirani još šezdesetih godina dvadesetog veka. Izvršena su su i zaštitna arheološka istraživanja u zoni zapadnog i severnog bedema Kruševačkog grada kao i precizno fotogrametrijsko snimanje Glavne (donžon) kule.

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture planirao je izradu sledeće faze projekta, koja bi podrazumevala konzervaciju i restauraciju preostale trase bedema sve do glavne gradske kule (donžon), rekonstrukciju glavne kule, parterno uređenje i konzervaciju ostataka objekata unutar utvrđenja.

„Nažalost, 2020. godine proglašena je pandemija kovida 19 i rad na ovom projektu je prekinut jer nije bilo potrebnih finansijskih sredstava“, navode u Gradskoj upravi Kruševac.

Kruševac dobija Naučno-tehnološki park, u Nišu proširenje