Zašto se proizvodi istih proizvođača razlikuju u Srbiji i inostranstvu?

Javna je tajna da je kvalitet robe iste marke neuporedivo lošiji u Srbiji nego u inostranstvu, a deklaracije su enigma za potrošače, kaže Vera Vida.

To nam potvrđuju potrošači koji žive u inostranstvu i iste proizvode koriste u Srbiji i tamo gde žive – počev od kozmetike, konditorskih proizvoda, a posebno tehničke robe, navela je predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije (CEPS).

„U prilog svemu govori i činjenica da je pre par godina utvrđeno da slatki kremni namaz ‘Nutela’ namenjen tržištu jugoistočne Evrope sadrži mnogo manje lešnika nego onaj za tržište zapadne Evrope. Navodno, ispitivanjem je utvrđeno da stanovnici JIE više vole ‘Nutelu’ sa manje lešnika“, tvrdi Vida. 

Najveći broj prijava potrošača u Srbiji odnosi se na kvalitet obuće, mobilnih telefona i bele tehnike, jer se već nakon nekoliko meseci ili čak nekoliko dana ovi proizvodi, zbog kvara, šalju na popravku kako bi mogli da se koriste. 

Vida precizira da se to pre svega odnosi na telefone koji se blokiraju, patike koje se potpuno rašiju, ili pak televizor koji „ne daje znake života“. 

Deklaracije nisu rešenje, jer kaže Vida, slova su toliko sitna da potrošači ne mogu da pročitaju napisano, a često su nejasne ili nalepljene na pogrešne proizvode. Ona je podsetila da kontrolu kvaliteta robe prilikom uvoza u Srbiju obavlja „Jugoinspekt“, koja je nezavisna specijalizovana stručna akreditovana međunarodno priznata kontrolna organizacija u Srbiji i u celom regionu. 

Vida je dodala da su pretežna delatnost te institucije kvantitativno-kvalitativna kontrola, laboratrijska ispitivanja i sertifikacija proizvoda i usluga. Ona je na kraju rekla da do sada u Srbiji niko nije radio uporedno ispitivanje nijednog stranog proizvoda sa istim tim proizvodom u inostranstvu, postavljajući pitanje zašto do sada niko to nije uradio. 

Načelnik odeljenja za tehnički nadzor tržišne inspekcije Slaviša Petković kazao je Tanjugu da je tržišna inspekcija nadležna za kontrolu prometa i usaglašenosti industrijsko-neprehrambenih proizvoda, osim za proizvode čija je usaglašenost propisana sektorskim propisima. 

Za poslednje su nadležni drugi inspekcijski organi Republike Srbije, naveo je Petković. 

„Dokumenta kojima se propisuje usaglašenost proizvoda sa zahtevima direktiva koje su implementirane u zakonodavstvo Republike Srbije, utvrđuju bitne zahteve bezbednosti proizvoda, a ne kvalitet“, objasnio je Petković. 

Tržišna inspekcija, dakle, proverava usaglašenost deklaracije sa domaćim propisima i bezbednost neprehrambenih proizvoda, ali ne i kvalitet – to se zove tehnički nadzor, precizirao je Petković. 

„Proizvodi u prometu ispunjavaju bitne zahteve bezbednosti i zahteve naših tehničkih propisa, a kvalitet i trajnost su predmet obligacionog i potrošačkog prava za šta nije nadležna tržišna inspekcija“, ponovio je Petković. 

Roba se uvozi iz različitih zemalja, najviše iz Kine, rekao je Petković, prema čijim rečima su, deklaracije prevedene i potpune, u skladu sa našim propisima.