Visoke marže u Srbiji čine hranu, odeću, obuću i belu tehniku višestruko skupljim nego u Evropi.
Država nema mehanizam da ograniči cene, a stručnjaci smatraju da bez konkurencije nema jeftinijih proizvoda.
Marže u trgovinama u Srbiji znatno su veće nego u inostranstvu. Hrana, odeća, obuća i bela tehnika kod nas su višestruko skuplji nego u Evropi. Trgovci na hrani, piću i kozmetici u Srbiji i regionu slično zarađuju, a marže se kreću između 18 i 22 odsto. Manjak prometa i višak troškova zidaju cene, a država nema mehanizam da ih ograniči. Stručnjaci smatraju da bez prave konkurencije nema jeftinijih proizvoda.
Trgovačke marže su poslovna tajna, a firme ne žele da se odreknu enormne zarade. Od proizvođača do potrošača roba prolazi kroz ruke dobavljača, distributera i trgovca.
Svako od njih ugradi se u cenu, želi dobro da zaradi i ne obazire se na to da prosečno domaćinstvo u Srbiji mesečno raspolaže sa manje od 55 hiljada dinara.
U inostranstvu potpuno druga priča. Najniže marže, do 10 procenata, imaju osnovni životni proizvodi.
Za uvoznu garderobu i sportsku opremu marže su najviše. Prelaze i 400 odsto.
Raspon marži za prehranu, kozmetiku i kućnu hemiju je od 14 do 44 odsto. U Srbiji je prosek oko 22 procenta.
Cene u Srbiji su više nego u inostranstvu delimično i zbog previsokih troškova poslovanja, kažu u Uniji poslodavaca Srbije.
Goran Kovačević iz Unije poslodavaca Srbije navodi da vaga koja košta oko 1.500 evra, u Srbiji meri 30 kilograma mesa dnevno, a u Nemačkoj 130 kilograma mesa, što znači, kaže Kovačević, da je kod nas ona četiri puta skuplja nego u Nemačkoj.
„Možemo reći da mi imamo manjak prometa i višak troškova“, zaključuje Goran Kovačević.
Što manja radnja, to je veća marža.
Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacija potrošača Srbije objašnjava da je nedostatak realne tržišne konkurencije razlog za tako velike marže.
„Kad imamo dva velika trgovinska lanca koja drže tri četvrtine srpskog tržišta, kako očekivati bilo šta bolje“, postavlja pitanje Nikolić.
Tržište je slobodno, a država nemoćna, jer ne može da ograniči marže.
Državni sekretar Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine Dragovan Milićević smatra da će marže biti na prihvatljivom nivou ako postoji izražena konkurencija.
Ako nema konkurencije, ističe Milićević, niko neće hteti da se odrekne moguće zarade.
„Velika tržišna koncentracija, koncentrisana moć u oligopolskim kompanijama, sigurno ne idu na ruku smanjenju marži“, napominje državni sekretar.
Prema nekim procenama, da bi prosečna trgovinska firma u Srbiji preživela, potrebna joj je marža od 15 odsto.
