Uprkos jednostavnoj proceduri, malo je stranaca koji se odlučuju da postanu vlasnici nekretnine u našoj zemlji, a najviše kupaca dolazi iz Rusije.
U Srbiji stranci, kao fizička lica, mogu da kupuju kuće, stanove i poslovni prostor samo ako dolaze iz država sa kojima naša zemlja ima reciprocitet. To znači iz zemalja u kojima srpski državljani imaju pravo da budu vlasnici nekretnina. A na toj listi je ukupno 57 država.
Tako, na primer, Srbi mogu da pazare kvadrate u Dominikanskoj Republici, ali u Hrvatskoj i Makedoniji to nije moguće, dok sa ostalim bivšim jugoslovenskim republikama ta uzajamnost postoji.
Procedura po kojoj strani državljani mogu da kupuju nekretnine u Srbiji je jednostavna. Ali, zanemarljiv je broj onih koji se odlučuju na taj korak. U agencijama za promet nekretnina kažu da se u mesec-dva u Beogradu pojavi svega po jedan zainteresovani kupac iz inostranstva.
„Kupuju oni koji u Srbiji imaju dobro razvijen biznis, uglavnom ljudi iz sveta bankarstva, finansija i osiguranja i to ne za keš nego na kredit koji uzimaju u našim bankama. Za keš, a to je takođe zanemarljiv broj, pazare stranci koji su srpski zetovi, ređe snaje, ali oni žive u inostranstvu i kupljene kvadrate u Beogradu daju u zakup. Gajstarbajteri, koji su nam nekada bili ‘zlatni rudnik’, ne kupuju stanove, a njihova deca nasleđene nekretnine prodaju i novac iznose iz zemlje“, kaže za „Novosti“ Kaća Lazarević, suvlasnik agencije „Alka“.
„Iz stranih država, najviše je Rusa zainteresovano za kupovinu kvadrata u Srbiji, ali ne u tako velikom broju kao što svi očekuju. Slede Nemci, Austrijanci i Skandinavci, jer su oni najviše vezani za finansijski sektor. Nema više Crnogoraca i to zlatno doba je prošlo kada su za veliki novac prodavali nekretnine u Crnoj Gori Rusima, a onda ulagali u kvadrate u Beogradu. U svakom slučaju, stranci sa čijom domovinom imamo reciprocitet mogu da budu vlasnici nekretnina i imaju iste poreske obaveze kao i naši građani“, navodi Lazarevićeva.
Kada nepokretnost kupuje strana firma, ona mora da je registrovana i u Srbiji, da ima račun i za njih važe isti poreski zakoni, kao i za naša preduzeća.
„Mi više nismo interesantni strancima koji bi ulagali u nekretnine, jer nam je ekonomija klimava, poreska politika promenljiva, a cene kvadrata padaju. Strancima se ne isplati da kupuju nekretnine, jer neće moći da povrate uloženi novac, kad se odluče ili budu morali da se vrate u domovinu“, navodi Lazarevićeva.
Pravo stranih lica (fizičkih i pravnih) da stiču svojinu na nepokretnostima na teritoriji Srbije, pravnim poslovima (ugovor o kupoprodaji, ugovor o poklonu, ugovor o doživotnom izdržavanju…) i nasleđivanjem regulisano je Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Ako sud ili druga institucija poput katastra kupcu postavi pitanje reciprociteta, stranac mora da zatraži objašnjenje o uzajamnosti od Ministarstva pravde i da uz taj zahtev dostavi dokaz da je uplaćena republička administrativna taksa u iznosu od 1.750 dinara.
U pogledu ostalih država sa kojima uzajamnost nije ugovorena, Ministarstvo pravde i državne uprave je, na osnovu zakonskih propisa tih država, kojima je regulisana ova materija, odnosno razmenom nota, utvrdilo postojanje uzajamnosti sa mnogim državama.
Stranci u Srbiji jedino ne mogu da budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta.
Nobelovu nagradu za književnost dodelio bi Grupi naših najčitanijih pisaca (10), EkgKZ3jer su ostali , opstali i uspeli u svojoj nameri da u zemlji Srbiji šire pismenost, razvijaju kruticki pogled na Svet oko sebe, stajući uvek na stranu običnog coveka i zdravog razuma. Na žalost , mali je broj profesija, koje na tako transparentan način se odgovorno odnose prema društvenim dešavanjima.