Zašto su sindikati protiv novog Zakona o radu?

Ministarstvo privrede Srbije žali što predstavnici sindikata izbegavaju dijalog i poziva ih da se vrate za pregovarački sto povodom izmena Zakona o radu.

Ministar kaže da je aktuelno zakonsko rešenje dovelo do gašenja 300.000 radnih mesta.

„Žao nam je što sindikati izbegavaju dialog, treba da se vrate za sto i da razgovaramo. Zakon o radu zajedno sa Zakonom o planiranju i izgradnji glavni su razlozi za pad Srbije na listi konkurentnosti. Pod aktuelnim zakonom o radu izgubili smo 300.000 radnih mesta, što je dovoljan znak da moramo nešto da menjamo“, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu privrede. 

Sadašnji Zakon o radu, koji je trebalo da štiti zaposlene, posebno one starije, kako navode, doveo je do toga da niko ne zapošljava ljude starije od 50 godina života i upravo je to problem koji mora da se otkloni da bi se olakšalo zapošljavanje. 

„Predlog Ministarstva privrede je da se reši pitanje otpremnina i to tako da se one ubuduće isplaćuju samo za godine radnog staža kod poslednjeg poslodavca i njegovih povezanih lica, a ne za ceo radni vek“, kažu u ministarstvu i podsećaju da su mnogi zaposleni, posebno oni koji rade za državu, na osnovu postojećih zakonskih rešenja, primili i po nekoliko otpremnina. 

Cilj Vlade je rast zapošljavanja i životnog standarda, a to se, kako ukazuju, može postići samo poboljšanjem temelja privrede. 

„Namera Ministarstva privrede je da zakon o radu u Srbiji uskladi sa evropskom regulativom. U svim zemljama u kojima je radno zakonodavstvo relaksirano, rezultat je veće zapošljavanje.“ 

Važan deo tog procesa je, smatra ministarstvo, uvođenje fleksibilnijih oblika rada. S jedne strane radi se o uređivanju odnosa koji u praksi već postoje, ali na neregulisan način, čime se, kako objašnjavaju, ugrožava pravna sigurnost i zaposlenih i poslodavaca. 

„Izbegavanje suočavanja sa realnošću je neodgovorno. Ministarstvo privrede će nastaviti sa reformama i insistiranju na odgovornosti“, poručuju iz ministarstva i konstatuju da nije zadatak države da zapošljava i da investira, već da stvori uslove za investicije, rast i zapošljavanje. 

Fleksibilizacija, pre svega, podrazumeva manje mešanje države u odrebe o zasnivanju i raskidanju radnog odnosa. 

„Jedini način da idemo napred je utvrđivanje vrednosti imovine i obaveza, čišćenje preduzeća od dugova i postavljanje na zdrave noge“. 

Država je budžetom predvidela sredstva za veliki tranzicioni fond, koji će se koristiti za otpremnine za socijalni program radnika koji ostaju bez posla, kao i za isplatu zaostalih minimalnih zarada u 153 preduzeća u restrukturiranju, podsećaju u Ministarstvu privrede i dodaju da kombinacija te dve stvari predstavlja odgovornu socijalnu politiku Vlade. 

„Novi Zakon o radu doneće zaposlenima ono što im je najpotrebnije: tržište rada koje im omogućava da jednostavnije nađu i promene radno mesto, umesto da budu taoci sadašnje visoke stope nezaposlenosti“, kažu za Tanjug u Ministarstvu privrede i ističu da prava radnika na dnevni, nedeljni i godišnji odmor, zarade, sindikalno organizovanje i slično neće biti dotaknuta, a u nekim elementima će čak biti blago proširena.