Zbog neplaćanja ekoloških taksi država godišnje gubi 20 miliona evra

Najveći problemi sa kojima se suočavaju kompanije u Srbiji koje nastoje da poštuju standarde u oblasti zaštite životne sredine su nelojalna konkurencija, nepoštovanje sistema i visoke ekološke takse, rekli su danas članovi Odbora za životnu sredinu Američke privredne komore – AmCham.

Predsednik Odbora za životnu sredinu i direktor za odnose sa javnošću i komunikacije kompanije Coca-Cola HBC Srbija Dragan Lupšić rekao je da su predstavnici te kompanije shvatili da će najava otvaranja Poglavlja 27 biti skup i složen posao pa su zato osetili potrebu da objedine ekspertizu, udruže se sa privredom i ponude da budu državi partner u unapređenju i rešavanju ekoloških pitanja.

„To se odnosi kako na poboljšanje zakonske regulative i administrativnih procedura, kao i na princip produžene odgovornosti proizvođača u upravljanju posebnim tokovima otpada i ambalažnim otpadom“, dodao je on.

U Srbiji je uspostavljen integrisan sistem upravljanja otpadom, koji se bazira na produženoj odgovornosti proizvođača, što znači da privredni subjekti koji stavljaju ambalažu na tržište imaju obavezu da ispune nacionalne ciljeve koji se odnose na sakupljanje ambalaže i ambalažnog otpada, ponovno iskorišćavanje i reciklažu.

„Oni to mogu uraditi na tri zakonski predviđena načina – samostalnim upravljanjem ambalažnim otpadom, prenošenjem svoje obaveze na ovlašćenog operatera ili plaćanjem državi naknade za neispunjenu obavezu“, dodao je on.

U većini slučajeva, privredni subjekti ove ciljeve ostvaruju kroz rad nacionalnih operatera.

Lupšić je naveo da je ta kompanija sve ciljeve koji se tiču ponovne upotrebe otpada ispunila, a da postoji bojazan da će te obaveze da se povećavaju što će značiti i plaćanje penala ako se ne uspe u postizanju tih ciljeva.

„Zato je važna saradnja kompanija, odnosno privrede i države“, rekao je Lupšić.

On je dodao i da problem predstavlja istorijski otpad, odnosno dugo godina nagomilavani otpad zemlji.

Potpredsednik Odbora za životnu sredinu, zadužen za te poslove u kompaniji Gorenje Dragan Dilparić rekao je da je ranije postojao dobar sistem, zahvaljujući Fondu za zašstitu životne sredine koji je raspoređivao sredstva i tako pomagao reciklažnoj industriji.

Kako kaže, kompanije plaćaju visoke ekološke takse, ali problem je što taj sistem ne funkcioniše dobro.

„Kompanija Gorenje godišnje tri miliona evra da na ime taksi u budžet Srbije, ali mi ne znamo gde odlazi taj novac“, rekao je on i dodao da više od 70 odsto obveznika ne plaća tu taksu, već se to čini selektivno.

Zbog neplaćanja taksi država godišnje gubi 20 miliona evra, rekao je on, dodajući da nema adekvatnog sistema kontrole.

„Nekome ne odgovara da se uredi sistem, a nelojalna konkurencija i visoke takse su najveći problem“, kaže Dilparić.

Predstavnici Odbora AmChama istakli su da su spremni da se uključe i daju doprinos u izmenama i dopunama zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, ali i ostalim zakonskim propisima koji uređuju oblast životne sredine.

Kako ističu, zakonski i podzakonski propisi koji su doneti u periodu 2009. – 2011. definisali su nove odnose kada je u pitanju postupanje s otpadom.

Međutim, nakon više od pet godina prakse pokazalo se da postojeća zakonska regulativa ima niz slabosti.

Prepoznajući izazove svojih članica iz oblasti životne sredine, Američka privredna komora u Srbiji je formirala Odbor za životnu sredinu sa ciljem podizanja svesti o ključnim pitanjima iz ove oblasti i uklanjanja regulatornih prepreka u vezi sa upravljanje otpadom, cirkularnu ekonomiju i druga goruća pitanja ekološke politike.

Oni nastoje je da Vladi Srbije pruže pomoć i podršku na tom putu u realizaciji obaveza koje proističu iz Poglavlja 27.