Zbog opšte besparice trgovci mesecima ne mogu da naplate robu

Zakon o rokovima naplate ne poštuju ni privatne ni državne firme. Proizvođači hrane na pare čekaju 138 dana iako je po zakonu dozvoljeno samo 60.

U Srbiji zbog hronične besparice privrednika svi svima duguju, što vodi nepoštovanju rokova plaćanja. Samo su „na papiru“ regulisani zakonski termini do 60 dana, dok se kod nas u praksi, u proseku, na novac za robu i usluge čeka duplo više – 138 dana.

Veliki sistemi za proizvodnju dnevnih namirnica na naplatu čekaju 90, a često kažu premaše i 100 dana. Tako u mesnoj industriji u proseku imaju najčešći rok isplate između 60 i 85 dana.

U zavisnosti od finansijske snage, prodajni lanci diktiraju duže rokove naplate, a prednost je na većim trgovinama. Tendencija je da neki maloprodajni lanci nude rokove od dva do šest meseci, čak i kompenzacije.

Jedan proizvođač je rekao da ga trgovci uslovljavaju visokim rabatima, odnosno popustima za plaćanje robe unapred.

„Traže nam robu ispod proizvodne cene i nude uplatu unapred“, rečeno je u jednoj fabrici hrane srednje veličine.
Ako im damo na gubitku smo, ako čekamo da nam se roba plati posle pola godine, opet gubimo, ne možemo da servisiramo naše dobavljače i obaveze i polako ali sigurno gušimo jedni druge. Ovako neće moći još dugo“, rekli su oni.

Najduže se čekao novac u lokalnim samoupravama. Tu su rokovi i do pet, šest meseci. U Uniji poslodavaca Srbije naglašavaju da bi država morala posebno ažurno da kontroliše kako javni sektor, odnosno kako budžetski korisnici ispunjavaju svoje obaveze, tako i privatni sektor.

„Kašnjenja u isplati nanose veliku štetu privredi, vratili smo se na nivo visoke nelikvidnosti“, ističe Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije i dodaje:

„Krenulo se ozbiljno prvog meseca primene tog zakona, u januaru ove godine, međutim, ubrzo se od toga odustalo i nastavilo po starom“.

Na tako veliku „rastegljivost“ rokova utiče i slaba kupovna moć. Promet u maloprodaji je u poslednjih pet godina u stalnom padu. Da bi sačuvali mušteriju, trgovci daju sve duže rokove kod plaćanja. A onda te mesece čekanja prebacuju na dobavljače, kojima ne plaćaju robu.

„Kriza tražnje veoma je duboka i mnoge firme su na rubu bankrota, a to važi i za mnoge trgovce, kao i njihove dobavljače“, kaže za Dragoljub Rajić, privredni konsultant.

„Trgovci su zbog besparice prinuđeni da robu daju na odloženo plaćanje na tri, šest, 12 i 24 meseca, pa se to odražava i na dobavljače, a najugroženiji su proizvođači“, rekao je on.

Promene Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama će, dodaje Rajić, možda uticati na skraćenje rokova plaćanja u javnom sektoru, ali u privredi je to teško očekivati.

„Kada bi se svi trgovci naterali da u kraćim rokovima plaćaju dobavljačima, mnogi među njima bi otišli u gubitke i najposle zatvorili ili bi poručivali znatno manje količine robe, jer bi morali da ukinu odloženo plaćanje, pa bi se prodaja prepolovila“, dodaje Rajić.

„Nažalost, u Srbiji hronično nedostaju investicije i bolji uslovi poslovanja s manjim troškovima da bi privreda prodisala. To bi polako počelo da vraća privredu u normalu i onda bi se rokovi plaćanja skraćivali“, kaže on

Zbog nemogućnosti da naplate svoju robu i usluge, privrednici dolaze u veoma tešku situaciju. Da bi izmirili obaveze za PDV, isplatili zarade i sve obaveze koje državi sleduju, a gde su kontrole stroge, podižu kratkoročne kredite uz kamatu od 12 do 14 odsto. Većina firmi posle ima problema da te zajmove vrati.