Zdravstvo orijentisati na rezulate, a ne na usluge

Foto: Flickr - Marco Verch Professional Photographer

Svega deset odsto zdravlja građana zavisi od sistema zdravstvene zaštite, premda značajan uticaj ima i zdravstveno ponašanje. Na zdravlje u najvećoj meri utiču socijalni i ekonomski uslovi, zbog čega bi zdravstveni sistem valjalo fokusirati na plaćanje rezultata, a ne pojedinačnih usluga ili segmenata, rekao je Predrag Stojičićem, javni zdravstveni aktivista i vanredni profesor na Harvardskoj školi javnog zdravlja.

On je tokom na drugog panela "Zdravlje = biznis" koji organizuje FEFA fakultet objasnio da bi to značilo da, primera radi, lokalna samouprava sklapa ugovor sa zdravstvenom ustanovom kako bi 70 odsto stanovnika bilo zdravo. 

Lekarima se nismo odužili za rad tokom pandemije

U tom slučaju, lokalnu samoupravu ne zanima na koji način će zdravstvena ustanova postići ovaj rezultat, odnosno odgovornost će biti pre svega na bolnicama ili domovima zdravlja i ne bi se plaćale pojedinačne usluge kao što je sada slučaj.

Na taj način bi se, tvrdi, lakše došlo do integracije različitih sistema. 

Foto: FEFA

Primer koji Stojičić daje jesu američke bolnice, koje su sve češće plaćene za pružanje rezultata, a ne usluga. Pojedine od njih su imale problem da pacijenti nisu mogli lako da dođu do bolnice.

One su se, s obzirom da im je to bilo od koristi, brzo organizovale da naprave saradnju sa Liftom (kompanija koja se bavi prevozom putnika) kako bi pomogle građanima da stignu do bolnice.

(Video) Veća lista čekanja, punija privatna ordinacija

"Ono što se trenutno dešava u Americi, imajući u vidu da postoji zasićenje u pružanju zdravstvene zaštite, sve više biznis modela se razvija u onim drugim segmentima (socio-ekonomski, genski, psihološki faktori, zdravstveno ponašanje) koji utiču na ljudsko zdravlje", kaže Stojičić.

Zdravstveni sistemi su sve opterećeniji, a stanovništvo je sve starije i zato je neophodno ulagati u prevenciju, kaže Vladimir Tipsarević, direktor za odnose sa javnošću u firmi Novo Nordisk koja se bavi proizvodnjom insulina i lekova za dijabetes.

Kompanija ulaže i u promociju preventivnih metoda i prevenciju komplikacija, jer se, kako objašnjava, to isplati i kompanijama i državnom zdravtsvenom sistemu kako bi se sistem održao.

Kada je reč o profitabilnosti privatnog zdravstvenog sektora u Srbiji, izvršni direktor Acibadem Bel Medic Jasmina Knežević kaže da su najisplativije laboratorijske analize i uobičajni specijalistički pregledi koji su ujedno i najtraženiji. 

"Što više idete više u veliku medicinu, ona je manje profitabilna, ali mi svi tome težimo jer je to stvar i položaj na tržištu i imidža."

Knežević kaže da bi privatni sektor trebalo uključiti svuda gde državni sektor ima neki problem. Objašnja da trebnutno imamo dobar informacioni sistem koji bi mogao da uveže privatni i državni zdrasvtveni sektor, ali da postoji nedostatak dobre volje.

Za integraciju ova dva sistema neophodno je sistemsko rešenje, smatra Jelena Bojović direktorka za regulatornu  reformu iz NALED-a.

RFZO planira još neke zdravstvene usluge da prebaci privatnicima

Dobar pokušaj potpune integracije je jedinstveni elektronski karton koji bi trebalo da sadrži sve podatke o pregledima koje je pacijent imao u različitim ustanova. Ipak, u Srbiji će on biti gotovo do kraja godine, ali samo za državni zdravtsveni sektor, kaže Bojović.

Ona dodaje da, kada je u pitanju e-recept postoji nedostatak da privatni lekari ne mogu da pristupe sistemu i da na taj način izdaju recept.

Bojović takođe ističe da je veliki problem što u Srbiji ne postoje oformljene baze podataka, ali da još uvek nema ni standarda, ali ni odgovarajućeg pravnog okvira koji bi omogućili da se sa podacima i barata na odgovarajući način.

Kako objašanjava Petar Milojev, naučni saradnik na Univerzitetu u Ouklandu, kada postoje adkevatne baze relativno je lako analizirati podatke.

On trenutno radi na projektu koji ispituje zbog čega je 20 odsto lučkih radnika u Oklandu na Novom Zelandu stalno na bolovanju, zbog čega trpi pre svega firma.

Para malo, bolesnih mnogo

Kako bi ovo ispitali, moraju da prikupe veliki broj podataka o zdravstvenom stanju radnika, njihovom stilu životu, navikama kada je u pitanju spavanje i slično, pa Milojev objašnjava veliku važnost postojanja baza.

"Validnost projekta koji sprovodimo zavisi od baza podataka koji mogu da demonstriraju da smo nešto postigli", objašnjava Milivojev.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.