Lepši pol u Srbiji će ubuduće na radnom mestu provoditi tri godine duže i umesto sa navršenih 60, u penziju će ići sa 63 godine.
Tako, oko 20.000 žena neće moći 2015. godine da ode u penziju iako će ispuniti uslov i navršiti 60 godina života. One će na penziju morati da sačekaju još tri godine.
Ova mera nove vlade Srbije doživela je najveći odjek u javnosti. Pooštravanje uslova krenulo je od žena, a kako se očekuje, vrlo brzo će evropski trend u penzionisanju zahvatiti i muškarce.
Prva mogućnost je da se i njima radni vek produži za dve godine i pomeri sa 65 na 67 godina, a druga da se vremenom starosna granica za žene izjednači s jačim polom, kako bi u penziju svi išli sa 65 godina.
Nada G. Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu, objašnjava da je normalno da se u društvima u tranziciji nameću novi zakoni o radu i o penzijskom sistemu.
„Ovo je iznuđena mera i pre svega pritisak MMF i Svetske banke, glavnih kreditora i supervizora reformi u zemlji. Njihov zajednički cilj je da što sigurnije vrate ranije kredite, a pod što boljim uslovima pozajme nove. Sve se to dešava u situaciji kada su sredstva za isplate tekućih penzija sve oskudnija, i najvećim delom isplaćivana iz republičkog budžeta, a ideja je da se što brže, učešće penzija u BDP smanji na 10 odsto“, kaže Novaković.
Na hiljade radnika će morati duže da rade da bi dočekali penziju, a sa zaoštravanjem krize njihove zarade će se smanjivati, pa samim tim i osnovica za obračun.
„Svako produženje radnog staža, kao i starosne granice, za penzionisanje direktno je štetno po armiju mladih nezaposlenih građana Srbije. Oni nemaju ni teorijsku šansu da ostvare kontinuiranu radnu karijeru i steknu, kakvu – takvu materijalnu sigurnost“, kaže Novaković.
Zvanični statistički podaci pokazuju da se žene, svih dobi i kvalifikacija, teže zapošljavaju, a lakše otpuštaju. Stoga su one češće među „obeshrabrenim“ grupama u traženju posla. Pomeranje granice za penzionisanje povećava njihov broj među nezaposlenima, jer će poslodavci još lakše otpuštati zaposlene, menjajući ih za mlađe, obrazovanije i jeftinije kadrove.
Stariji radnici imaju niži nivo produktivnosti, prilagodljivosti novim okolnostima i slabijeg su zdravlja. Sad im sledi i neizvesnost oko uslova penzionisanja i njihovo realno smanjenje. A i žene i muškarci će penzije uživati daleko kraće nego što to čine penzioneri razvijenih članica EU. Tamo se duže radi, bolje zarađuje, kvalitetnije leči i duže živi.
Nezaposlenost mladih je nekoliko puta niža nego u Srbiji. Neselektivna rešenja, povlašćuju čitave kategorije zaposlenih u državnim službama, na primer u MUP, i unose nove nepravde unutar generacije. Pomeranje granice radnog staža na više dodatno opterećuje radnike najtežih zanimanja, kao što su rudari, tekstilci…
Jedan od glavnih argumenata vlasti za pomeranje starosne granice za odlazak u penziju je da je naše stanovništvo staro. Srbiju prati i niska stopa aktivnosti i zaposlenosti stanovništva, koja je za trećinu niža od proseka EU. Životni vek je u Evropi dostigao daleko viši nivo nego kod nas, gde je zbog ratova i tranzicije čak i skraćen.
Najbogatije i najrazvijenije zemlje EU ne uvode tako drastične izmene u radno i penzijsko osiguranje. Ako to i čine, onda je period prilagođavanja makar deset godina duži, kao u Nemačkoj i Francuskoj.
-270x152.jpeg)
