Žene imaju samo desetak zlatnih godina karijere

Većinu žena u Srbiji ima samo desetak dobrih godina karijere jer je položaj na tržištu rada najpovoljniji za žene srednje starosti (30-44), pokazuje publikacija „Zatvaranje kruga: položaj žena na tržištu rada na početku i kraju karijere” koja je nedavno predstavljena u prostorijama UniCredit banke u Beogradu.

Analizom karijere žena dobija se krug, ženina karijera završava se tamo gde i počinje: zabrinute su za svoju egzistenciju i budućnost slično mladim ženama koje tek ulaze na tržište rada, ocenila je na prezentaciji publikacije Marija Babović, programska direktorka SeConS grupe za razvojnu inicijativu.

Ova publikacija je priređena u okviru projekta „Zatvaranje rodnog jaza na tršištu rada kroz osnaživanje žena 45+”, koji realizuje Udruženje „žene na prekretnici“ uz finansijsku podršku Balkanskog fonda za demokratiju i projekat Nemačkog Maršalovog fonda. 

Podaci pokazuju da je udeo aktivnih i zaposlenih žena niži među mlađim i starijim ženama u odnosu na srednje generacije. 

Razlozi za nižu aktivnost među mlađim ženama su školovanje, briga o porodici i veća nezaposlenost, a kod starijih žena odlazak u penziju, briga o unicima ili bolesnim članovima porodice. Međutim, niža aktivnost na tržištu rada aktivnost nije izbor, već posledica strukturnih prepreka.

U Srbiji je 40 odsto žena van tržiša rada što je poražavajuće za društvo i nacionalnu ekonomiju, ocenila je Marija Babović.

Kako je navela, u javnom patrijarhalnom diskursu se često može čuti mišljenje da mlade žene nisu spremne da rade zato što preferiraju da se brinu o porodici i maloj deci, ali podaci o Ankete o radnoj snazi ukazuju da to nije baš tako i da bi one želele da rade.

Među mladim ženama koje ne rade i ne traže posao 66,9% tvrdi da ne traže posao zbog toga što nisu dostupne odgovarajuće usluge servisa za čuvanje dece ili im se ne isplate, a 4,5% zbog nedostatka servisa za brigu o bolesnim starijim ukućanima.

Na drugom starosnom spektru stanovništva radnog uzrasta su žene koje pripadaju kategoriji takozvane „starije radne snage“. Među million žena starih 45-64 godine gotovo pola miliona (495,500) ne rade zato što su nezaposlene ili neaktivne. 

U toj starosnoj grupi čak 260,040 neaktivnih žena nisu ostvarile pravo na penziju, što zajedno sa 55,500 žena ove dobi koje su nezaposlene čini 315,540 žena čije je blagostanje u trećem dobu pod rizikom, podvukla je Marija Babović. 

Publikacija navodi i da rodnim nejednakostima na tržištu rada doprinosi i rodna sagregacija koja počinje još u školi. 

Devojčice se više opredeljuju za društvene i humanističke nauke i oblasti koje se brinu o drugima dok se dečaci i mladići skoncentrišu u oblastima tehnike, proizvodnje, inženjerstva. Ti trendovi važe i u srednjim školama i na fakultetu. 

Problem je, međutim, što je neto zarada u sektorima za koji se češće školuju žene niža nego u sektorima u kojima se školuju muškarci. 

Milina Petrović Milošević, direktorka odeljenja za upravljanje i razvoj ljudskim resursima u UniCredit banci, ocenila je da je odgovornost  i na poslodavcima koji treba da kreiraju inkluzivnu poslovnu kulturu i da prepoznaju potrebe roditelja. 

Tatjana Prijić iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnost rekla je da su „žene na tržištu rada izloženije mobingu i specifičnim vrstama diskriminacije“.

 „Vrlo često se postavljaju pitanja kod zasnivanja radnog osnosa koja se odnose na brak i planiranje porodice. Ženama se onemugaćava napredovanje, zato što su koristile bolovanje ili se čak i raskida ugovor o radu“, ukazala je Prijić.

PROČITAJTE JOŠ: SVE VEĆI BROJ KOMPANIJA PREPOZNAJE ZNAČAJ USKLAĐIVANJA RADA I RODITELJSTVA