Žene u Srbiji duže rade neplaćene poslove od muškaraca

Rodne nejednakosti predstavljaju jednu od najvećih društvenih nepravdi. One razdvajaju dve najveće grupe stanovništva prema šansama da pristupe raznim resursima, da zauzmu društvene položaje i ostvare blagostanje i zadovoljavajuće uslove života. Čini se da Srbija nikad nije učinila više da ostvari rodnu ravnopravnost, ali je paradoksalno s tim stepen ženskih prava otišao nekoliko koraka unazad u odnosu na raniji period. Dodatni problem su stereotipi i predrasude, koji imaju veliki uticaj. 

Ovo je, između ostalog, rečeno na panel diskusiji pod nazivom Rodne nejednakosti u Srbiji, na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja o rodnoj ravnopravnosti, koje su objavljeni na MONS platforma za monitoring socijalnih situacija u Srbiji.

Marija Babović, urednica osmog broja MONS-a i programska direktorka seConS za razvoju inicijativu „Stanje rodne ravnopravnosti sagledano preko Indeksa rodne ravnopravnosti Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost“, rekla je da je vrednost ukupnog indeksa rodne ravnopravnosti za Srbiju u 2016. godini iznosio  55,8 od maksimalnih 100 poena, što predstavlja povećanje od 3,4 poena u odnosu na 2014. godinu. 

„Ovo povećanje nešto je veće u Srbiji nego u EU i iznosilo je 1,2 poena, ali je stanje u Srbiji i dalje znatno nepovoljnije nego što pokazuje slika o proseku stanja za EU“. 

U poređenju sa EU stanje u Srbiji je znatno nepovoljnije u domenu novca, vremena i moći, umereno nepovoljnije u domenu rada i znanja, dok je najmanja razlika u domenu zdravlja.

Kada se uporedi sa pojedinačnim državama članicama EU, Srbija se nalazi na 22. mestu, između Portugalije i Kipra.  

Novac, moć i vreme predstavljaju domene u kojima je stanje mereno indeksom rodne ravnopravnosti najnepovoljnije. 

„Žene ukupno rade više nego muškarci. Muškarci duže rade plaćene poslove, i to u proseku tri sata, dok žene duže rade neplaćene poslove“, navela je Babovićeva. 

Jelena Žarković Rakić, urednica osmog broja MONS-a i direktorka FREN-a, rekla je da su obrazovanje i briga o porodici faktori rodnog jaza i aktivnosti na tržištu rada.

„Ukupni troškovi niže zaposlenosti žena u EU u 2013. godini, procenjeni su na 370 miliona evra ili 2,8 odsto BDP-a“, navela je.

Razlika u stopi zaposlenosti između muškaraca i žena je 13,5 odsto procentnih poena u korist muškaraca.  

Ozbiljno zabrinjava visoka radna neaktivnost žena, koja je 15 procentnih poena viša nego kod muškaraca. 

U okviru starosne grupe od 25 do 54 godine skoro polovina neaktivnih žena izjavila je da želi da radi. 

Bez obzira na pozitivne trendove u obrazovanju, ostaje duboko ukorenjena sagregacija, odnosno podela na muške i ženske diplome, odnosno škole i fakultete, koje posle vode muškim i ženskim poslovima, kako se smatra po suvojenim stereotipima. 

Čak 85% diplomiranih su žene, a njih 78% je u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.  Muškarci čine 90% zaposlenih u građevinarstvu, dok 75% zaposlenih u obrazovanju čine žene i 75% u zdravstvu.

Biljana Stepanov, stručnjakinja za rodnu ravnopravnost i nasilje nad ženama, direktorka Centra za prava žena, istakla je da naša država prati trendove i usvaja nove zakone, ali nam izostaje suštinski normativ.

Srbija ima zakon o ravnopravnosti polova, koji je dosta neadekvatan i pojavila sa potreba da se reformiše.

„Srbija nije još usvojila novi zakon o rodnoj ravnopravnosti“, rekla je Stepanov, dodajući da je stepen ljudskih prava otišao nekoliko koraka unazad, a diskriminacija je najčešći oblik narušavanja prava.

Ako se žena dovoljno ekonomski ojača da može sama da odlučuje i o svojim pravima, ona će se osećati jako bezbedno. 

Novi zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je prošle godine stupio na snagu, dodatno je ojačao problem, a u takvoj situaciji zakon bi morao da se reformiše ili da se stavi van snage. 

Stereotipi i predrasude pomažu neravnopravnijem položaju žena, ali i mediji koji su mizogeni, naročito kada izveštavaju o slučajevima porodičnom nasilja nad ženama, zbog čega bi morala da uvede medijsku strategiju.