Zimsko računanje vremena počinje u nedelju 30. oktobra, pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan čas unazad.
To znači da u noći između subote i nedelje u tri sata kazaljku treba vratiti na dva časa.
Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu, kada počinje letnje računanje vremena.
Pomeranje vremena se uglavnom obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi izazvalo veće probleme onima koji rade.
Prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena je počelo 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije. Letnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.
Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi odredile su da početak letnjeg računanja vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru.
Pomeranje kazaljki uvedeno je uz obrazloženje da se time „produžava“ dan, omogućava ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Pojedini astronomi su protiv veštačkog „produženja“ dana, jer smatraju da prirodu ne treba „mučiti“, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.