Žita Srbije: Loša cena kukuruza, rast ne treba očekivati pre kraja godine

Rod kukuruza ove godine će biti dobar, od 7,2 miliona tona, ali je cena loša, od 14 do 15 dinara za kilogram i ne očekuje se da će porasti do kraja ove ili početka sledeće godine, rekao je direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica „Žita Srbije“ Vukosav Saković.

On je rekao da su proizvođači mogli pre dvadesetak dana da prodaju 700.000 tona kukuruza po 16,50 dinara za kilogram, ali da nisu bili zadovoljni ponudom, pa je prodato samo 100.000 tona. 

„Kukuruz je berzanska roba i cena se menja, ali rast ne treba očekivati pre kraja ove ili početka 2019. godine“, rekao je Saković.

Dodao je da se ove godine očekuje da iz roda od 7,2 miliona tona za izvoz bude namenjeno 2,5 miliona tona, a da je je za domaće potrebe neophodno oko 4,1 milion tona, dok će se ostatak od oko pola miliona tona čuvati za prelazne zalihe.

Poljoprivrednik iz Dolova Srđan Pešić, koji ove godine pod kukuruzom ima oko 60 hektara, rekao je da je cena te žitarice „katastrofa“.

„Već tri-četiri godine je veliki pritisak na seljake i red je da nađu da ‘muzu’ nekog drugog. ‘Pukli’ smo na pšenici i suncokretu, a ne daju nam da zaradimo ni na kukuruzu“, rekao je Pešić. 

Poljoprivrednici, kako je rekao, sve više rade, pa kada im skinu zaradu „žive kao proleteri“. Istakao je da je za nekoliko poslednjih meseci iz Dolova u inostranstvo na rad otišlo dvadesetak ljudi. 

Agroekonomista Milan Prostran ocenio je da je slobodno tržište „surovo i špekulativno“. 

„Cenu kukuruza može da podigne razvoj stočarstva, izvoz i prerada, a u ovom trenutku ne postoji ni jedan od njih za rast cene kukuruza“, rekao je Prostran. 

Istakao je da se nekada preko cena vodila razvojna politika, pa je podsticano stočarstvo, a danas je taj sektor u ozbiljnoj krizi jer je broj svinja smanjen za milion, a goveda za 1,2 miliona grla. 

„U privatizaciji je upropašćena i Industrija prerađevina od kukuruza (IPOK) u Zrenjaninu koja je prerađivala oko milion tona kukuruza i proizvodila gluten i polusirovinu za proizvodnju ulja ‘evit’ koje je kvalitetnije od suncokretovog ulja i traže ga arapske zemlje, pa se tako stiglo tu gde jesmo“, rekao je Prostran. 

Dodao je da Srbija spada među deset najvećih proizvođača kukuruza u Evropi, ali da će proizvođači odustajati od te kulture jer je ove godine već smanjena setva sa 1,2 miliona hektara na 900.000 hektara. 

Vršilac dužnosti direktora Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić rekao je da je zbog niskog vodostaja obustavljen i izvoz kukuruza. Istakao je da ne treba očekivati rast cena pre kraja ove godine.